Ратаре мучи скупи материјал за јесељу сјетву

Глас Српске
Ратаре мучи скупи материјал за јесељу сјетву

Пољопривредници указали на проблем скупог сјеменског и другог пољопривредног материјала, што би се могло негативно одразити на обим и квалитет сјетве, а тиме и на принос

БAЊA ЛУКA - Под озимим стрним житима, чија је сјетва у току, према процјенама републичког Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, биће око 50.000 хектара најплоднијих ораница. Предвиђа се да ће највећи дио ових пољопривредних површина, око 35.000 хектара, бити засијано озимом пшеницом, а преосталих петнаестак хиљада хектара јечмом и житарицом тритикале, која је посљедњих година све заступљенија на ораницама Српске. Пољопривредни стручњаци подсјећају да је управо сада оптимални сјетвени рок за пшеницу и додају да су и тренутни временски и агролошки услови веома повољни за сјетву, која би могла да буде завршена до краја овог мјесеца. Иако је републичко Министарство пољопривреде за овогодишњу јесењу сјетву стрних жита обезбиједило подстицај од 150 марака по хектару засијане површине, пољопривредници кажу да тиме нису ријешене њихове бриге. Они су указали на проблем веома скупог сјеменског и другог пољопривредног материјала, што би, према њиховом, али и мишљењу стручњака, могло негативно да се одрази на обим и квалитет сјетвених послова, а тиме и на принос. Пољопривредници наводе да је цијена квалитетног декларисаног сјемена пшенице готово двоструко виша него у исто вријеме прошле године, а најмање за око 30 одсто је поскупјело и вјештачко ђубриво. Цијена сјеменске пшенице, које на тржишту Републике Српске тренутно има у довољним количинама, зависно од произвођача, креће се од 80 фенинга до марке за килограм, а толико отприлике кошта и килограм квалитетног декларисаног сјеменског јечма. У продајној мрежи широм Српске има довољно и минералног ђубрива, које је, према сазнању нашег листа, скупље у просјеку за око 150 марака по тони. Aко се у обзир узму и посљедице љетошње суше, која је највише погодила касне усјеве, стручњаци процјењују да ће у оваквој ситуацији већи број пољопривредника више него лани у сјетви користити властито, такозвано сјеме са тавана. A то, према њиховим ријечима, значи поред осталог, нижи принос и лошији квалитет зрна, него када се користи декларисано сортно сјеме, којег производе познате сјеменарске организације и пољопривредни институти. М. МИЉУШ СЈЕМЕ Рачуна се да је за овогодишњу јесењу сјетву у Републици Српској потребно око 10.000 тона сјемена стрних жита, од чега највише пшеничног. С обзиром на то да је домаћа производња овог сјемена готово симболична, количине које недостају се морају набављати у иностранству, углавном у Србији и Хрватској, гдје је сјеменарска производња веома развијена. КУКУРУЗ И СОЈA У оквиру јесењих ратарских послова у Републици Српској приводи се крају берба кукуруза на највећем дијелу од укупно 145.000 хектара, а у току је и жетва соје, која је протеклог прољећа засијана на око четири хиљаде хектара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана