Магија опстанка

Вељко Зељковић
Магија опстанка

У БиХ, на годишњем нивоу, уђе више од седам милијарди марака, односно око 20 милиона марака дневно разних иностраних донација и новчаних уплата без којих би, како ствари стоје, БиХ тешко могла функционисати, јер одржавају куповну моћ грађана и крајњу потрошњу па самим тим и ниво пореских прихода.

Наиме, према посљедњим подацима Централне банке, у БиХ је само током прошле године на рачуне грађана који су пензију зарадили радећи у иностранству уплаћено око 1,24 милијарде марака. Ако овоме додамо да сваке године, у просјеку, у БиХ званично преко банака уђе и око четири милијарде марака које људи из иностранства шаљу својим породицама, те претпоставимо да још бар двије милијарде овог новца уђе разним црним каналима, јер веома много људи иде на тромјесечни рад у неку од европских земаља, долазимо до поменуте бројке од седам милијарди.

Само дознаке из иностранства, званичне, чине чак десет одсто БДП. Додамо ли овоме и иностране пензије и новац који зараде сезонци, може се доћи до закључка да је свака пета потрошена марка код нас у ствари зарађена у иностранству. 

Како истичу економисти, овај новац представља добар амортизер лоше економске ситуације, без ког би било готово немогуће обезбиједити финансијску стабилност система. Због тога се, вјероватно, политичари и не брину много због одласка људи на рад у иностранство, јер то из њиховог угла гледано осигурава да “систем функционише”.

Да без овог новца већина породица у БиХ не би могла функционисати може се закључити и из података о потрошачкој корпи која је, рецимо, за фебруар износила за наше услове невјероватних 2.400 марака. Магија опстанка овдашњих људи управо се огледа у томе што огроман новац долази из иностранства, али и чињенице да нам је у ДНК уграђен један хромосом прилагођавања.

Али питање је колико све ово, дугорочно гледајући, може бити и одрживо. Инфлација је значајно повећала трошкове живота. Иако она званично износи око 14 одсто, основне животне намирнице су поскупјеле за 50, па чак и 100 одсто. Према неким процјенама, основни трошкови живота једне просјечне четворочлане породице су у посљедњих 12 мјесеци порасли за 400 марака. На крају ћемо доћи у позицију да нам ни новац из иностранства неће моћи помоћи.   

Да ствари не иду у добром смјеру говоре и подаци да су микрокредитне организације у претходном периоду повећале стопу одобрених потрошачких кредита, с којима грађани покушавају закрпити рупе у кућним буџетима, не схватајући да на овај начин у ствари улазе у још већу финансијску дубиозу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана