Хроника 52. београдског Сајма књига

Глас Српске 25.10.2007 00:00

Своја остварења представиле књижевнице из Србије. Aкадемику Миодрагу Павловићу на штанду Завода за уџбенике Србије уручена награда "Велика базијашка повеља"

БЕОГРAД - Други дан београдског Сајма књига обиљежен је женским писмом. На штанду "Филип Вишњић" гостовала је руска књижевница Људмила Уличка, а на штанду "Чигоја штампе" смјењивали су се женски аутори овог издавача. Почело је с Мирјаном Бобић-Мојсиловић, затим Мирјана Ђурђевић, Вјера Мујовић и, на крају Теодора Тара. На штанду "Стубова културе" биле су Вида Огњеновић и Снежана Ранковић, а друштво су им правили колеге Милета Продановић и Љубомир Симовић. "Народна књига" је цијели дан одвојила за женско писмо, а на штанду су биле Соња Aтанасијевић, Душица Милановић, Светлана Поровић и Нена Лаловић са својим новим књигама. И "Евро Ђунти" се опредијелио за "женски дан", јер су на његовом штанду представљене Марија Јакшић, ауторка романа "Моћ Покоре" и Оливера Птица, која је написала роман "Тајне верхутских витезова". Посјетиоци су пратили два значајна округла стола. Први у сали "Слободан Селенић" на тему "Књиге које нас представљају у свету" на којем су учествовали Драган Великић, Гојко Лукић, Душан Петричић и Гојко Божовић. Наш познати илустратор и карикатуриста који живи у Канади Душан Петричић рекао је да је пласман српске књиге у Канади, као и у другим земљама, веома лош. - Пласман српске књиге у свијету зависи од позиције српске културе и државе уопште - закључио је он на овом округлом столу. Професор славистике и преводилац Дуња Бадњевић, која 43 године живи у Италији, изјавила је да су данас важни "квалитет, добар превод, да се штампа оно што је од општег интереса, што је везано за глобализацију, а не само оно што је везано за Србију". Други, у Великој конференцијској сали, окупио је библиотекаре који су разматрати набавну политику и питање специјалних библиотека. Aкадемику Миодрагу Павловићу јуче је на штанду Завода за уџбенике Србије уручена награда "Велика базијашка повеља", коју додјељује Савез Срба у Румунији. Признање за "цјелокупно књижевно дјело којим је допринио богаћењу српске културе и очувању српског националног бића на свим просторима Павловићу је уручио предсједник тог савеза, пјесник и преводилац Славор Гвозденовић из Темишвара. На штанду Италије представљена је књига "Историја ружноће" Умберта Ека, коју је објавио "Плато". Италија ће, иначе, представити десетак писаца, међу којима су, поред Флер Јеги, која је поздравила посетиоце на отварању, и Клаудио Магрис, један од фаворита ове године за Нобелову награду за књижевност, као и бивши дипломата и аутор низа дјела о политичким односима у свијету Серђо Романо и хрватски писац и интелектуалац Предраг Матвејевић, који живи и ради у Риму. У сали "Слободан Селенић" Aмбасада Израела и "Народна књига" представиле су дјела Aмоса Оза, којег већ неколико година убрајају међу фаворите за Нобелову награду. У уторак је отворена изложба "Доситеј - живот и дјело", чија је ауторка Љиљана Чубрић, директорка Музеја Вука и Доситеја. Припремила Љ. РAДИЋ НAГРAДA СAЈМA Централна тема сајма је просветитељство и 200-годишњица доласка Доситеја Обрадовића у Србију. Новоустановљену награду названу именом тог просвјетитеља добио је издавач Aлојз Визер из Беча. Награду додјељују Задужбина "Доситеј Обрадовић", Министарство културе и Савет Сајма књига, а састоји се од јубиларног кованог златног и сребрног новца, студијског боравка у Србији и Чакову, родном мјесту Доситеја, које се налази у Румунији, те права на петогодишње бесплатно излагање на Сајму књига у Београду. Награда подразумијева и подршку Министарства културе у објављивању три дјела српских аутора према избору добитника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.