Научни скуп у Бањој Луци о климатским промјенама

Глас Српске
Научни скуп у Бањој Луци о климатским промјенама

Надлежни органи треба да израде план заштите од емисије штетних гасова и негативних климатских промјена, истакао Зоран Маунага

КЛИМAТСКЕ промјене пријете човјечанству. Нагло повећање емисије гасова који проузрокују ефекат стаклене баште један су од најважнијих узрочника промјене климе. Ово је речено на јучерашњем научном скупу одржаном на бањолучком Шумарском факултету под називом "Интеграција БиХ унутар активности европског шумарства и екологије: шансе и могућности Кјото протокола". Декан Машинског факултета у Бањој Луци Зоран Маунага истакао је да је циљ овог скупа да подстакне организоване активности надлежних институција Српске и БиХ у смислу примјене Кјото протокола. - Надлежни органи требало би да израде стратегије заштите животне средине и план активности примјене Кјото протокола, односно заштите од емисије штетних гасова и негативних климатских промјена - истакао је Маунага. Професор бањолучког Машинског факултета Милан Матаруга оцијенио је да читав свијет "бруји" о негативним ефектима стаклене баште. - Необориве чињенице експерата Уједињених нација показале су да је у посљедњих стотину година просјечна температура у Европи порасла за 0,7 одсто, а у свијету за један одсто. Све то, наравно, има значајан утицај на климатске промјене, прије свега на распоред падавина, учесталост суша и високих температура, смањење сњежног покривача... - додао је Матаруга. Он је закључио да је оваква ситуација у свијету посљедица повећане емисије угљен-диоксида у атмосфери. - За добробит човјечанства неопходно је смањити емисију штетних гасова и коришћење аутомобила, заштитити и обновити преостале шуме, које имају непроцјењив значај у биохемијском циклусу угљеника - рекао је Матаруга. О овим проблемима, нагласио је он, свијет не ћути. - Aктивности на овом пољу почеле су још шездесетих година прошлог вијека. Први пут сазвана је Генерална скупштина Уједињених нација на којој је расправљано о глобалним проблемима животне средине, када су чланови посаде "Aполо 8" донијели фотографију Земље коју су назвали "плаво заморче" - навео је професор бањолучког Машинског факултета Милан Матаруга. Шумарски факултет у Бањој Луци организовао је овај научни скуп у сарадњи са сарајевским Шумарским факултетом, у оквиру програма "Карбон про". М. ФИЛИПОВИЋ КЈОТО ПРОТОКОЛ Кјото протокол, усвојен 11. децембра 1997. године у истоименом јапанском граду, као саставни дио Конвенције Уједињених нација о климатским промјенама, ступио је на снагу 16. фебруара 2005. године, након што га је ратификовала Русија. Државе које су ратификовале овај протокол обавезне су да од 2008. до 2012. године смање емисију угљен-диоксида и пет других гасова који проузрокују ефекат стаклене баште за пет одсто у односу на ниво из 1990. године. ПОЧAСТ Прије отварања научног скупа, учесници и управа бањолучког Шумарског факултета минутом ћутања одали су почаст преминулом професору овог факултета Владимиру Лазареву, који ће бити сахрањен у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана