Лавиринт
БиХ од потписивања Дејтонског споразума, када је отворено ново поглавље у њеној историји, још није изградила стабилне темеље. Кривицу за то сносе, можда чак и подједнако, домаћи лидери те странци који годинама под овим дијелом неба ведре и облаче. Без икакве одговорности и гриже савјести.
Сложен систем власти, односно одлучивања често је био камен спотицања када су на дневном реду биле важне теме. Готово сваки приједлог је, ма на шта се односио, увијек увијан у политички целофан те су супротстављене стране махом проналазиле разлоге за свађу, а ријетко за отворен и смирен разговор о свему.
Компликовану ситуацију на унутрашњем плану у БиХ, посебно на релацији Бањалука - Сарајево, али и Сарајево - Мостар, додатно су подгријали проблеми који су настали ескалацијом сукоба на истоку између Русије и Украјине. Уз оне политичке природе, неминовно су се низали животни изазови јер је на тржишту поскупјело све иако се многи стално питају колико је права криза, а колико заправо појединци користе ситуацију и вјештачки пумпају цијене до изнемоглости.
Енормне цијене горива, у односу на стање од само неколико мјесеци раније, су “повукле” све за собом, а домаће политичаре натјерале да, као и колеге у региону, сједну у своје удобне, финансијски потковане фотеље и размотре шта могу да ураде да би помогли онима који су их довели на те адресе.
Прича о томе је покренута у марту у Парламенту БиХ. Од тада почели су да се, као на траци, нижу приједлози колико би требало да износи ПДВ - да ли да остане јединствена стопа од 17 одсто или да га више не буде на основне животне намирнице, а истовремено да се знатно повећа на робу која се подводи под луксузну. У процедуру је стигао и приједлог да буду укинуте акцизе на гориво, што би аутоматски довело до појефтињења до пола марке по литри.
Али тај круг преговора или, боље речено, “инаћења” међу политичарима ни до данас није завршен. С комисије на комисију, па опет мало до једног па до другог дома, те поново на комисију и тако већ шест мјесеци.
У данима који су иза нас свашта смо чули - од тога да то нису добре идеје до тога да су пријеко потребне, али неспроводљиве на начин како су појединци замислили. Само нисмо чули готово ниједан отворен и озбиљан позив да се све стави поново на папир и са стручњацима размотре могућности које су изводљиве на краће или дуже стазе те изађе из овог политичког лавиринта бахатости и безобразлука.
У рукама домаћих парламентараца, који су, према неким анализама, међу најплаћенијима и у Европи, су пречесто кључна животна питања за све у овој земљи, без обзира на њихову вјеру или адресу на којој једва спајају крај с крајем, али они још чешће умјесто одговора на изазове само продубе јаз у својим међусобним односима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
