Крв није вода
Дјечак Илија преживљава рат и одраста као Алија Османовић уз мајку Рабију, вјерујући да му је она права мајка, а да су четници однијели његовог брата. Као момак, сели се у Сарајево на студије, али га случај несталог брата прогања и он одлучује да га пронађе, по сваку цијену.
Та потрага је у коначници била успјешна, али је главног протагонисту довела и до сазнања да није оно што је мислио да јесте. Рабија му није мајка, а не зове се Алија већ Илија.
Кратки опис главне радње култног романа Вука Драшковића "Нож" приказује животну драму коју са собом носи касно сазнање да те нису одгајали биолошки родитељи.
Она је слична, вјероватно, кад су у питању сви они који се у модерније доба нађу у таквој ситуацији, али ових дана драму не појачавају истргнуте странице из црквених списа или препознавање дјеце по младежима.
Осим, можда, у свјежијем случају пронађених спискова Диане Будисављевић гдје је уредни рукопис хуманитарке аустријског поријекла заиста једини доказ утврђивања идентитета, некада српске козарачке дјеце, а сада Хрвата у поодмаклој животној доби.
Ако изузмемо наведене екстреме, Вуков фиктивни и Дианин сирово реални идентитети се у данашње вријеме поприлично лако утврђују.
Није то баш онако као што је пренаглашено у свакој трећој криминалистичкој серији на "Нетфликсу", али сва та чачкања по епруветама са крвљу, спермом, перути или остацима косе говоре нам да ту има нешто и да је наука, у међувремену, и те како напредовала.
Знају то и они који цијели живот сумњају или су тек посумњали у своје поријекло па све чешће вјерују ДНК лабораторијама.
У Републици Српској то су најчешће мајке које траже доказ за алиментацију или насљедство, док мушкарци овом рутинском провјером углавном желе доказати да нису очеви.
Подаци кажу да полако испадамо из традиционалних табуа и да је ово све чешћи тренд.
Заправо смо близу европског просјека, тако да је у прошлој години у Заводу за судску медицину Републике Српске поднесено 39 захтјева за доказивање очинства.
Да изрека: "Крв није вода" не пали баш увијек, чак и код нас, показује статистика са скоро трећином грађана који су у Републици Српској лани сазнали да нису очеви, иако су до тада били увјерени у то.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
