Корак напријед, назад два
Неизвјесна економска ситуација у земљама Европске уније изазвана енергетском кризом и инфлацијом утицала је на пад потражње робе која настаје у погонима домаћих фабрика што се негативно одражава на извозно оријентисану привреду Српске.
Проблеми који су лани ескалирали у цијелом свијету, због сукоба у Украјини, чини се тек сада долазе на наплату домаћој привреди.
Индустријска производња у Републици Српској за четири мјесеца ове године мања је за 2,1 одсто у односу на исти период лани, а највећи пад од скоро пет одсто забиљежен је у прерађивачком сектору.
Да се над домаћом индустријом надвио сиви облак показују и најновији статистички показатељи према којима је у априлу ове године, у поређењу са истим мјесецом лани, производња у индустријским секторима склизнула за чак 7,5 одсто. А ништа боља ситуација није ни када је ријеч о извозу. Прошли мјесец домаће компаније на ино-тржиште пласирале су робу вриједну 439 милиона КМ, што је за 6,3 одсто мање него у априлу прошле године.
Главни разлог пада производње, према ријечима привредника, јесте смањење наруџби клијената из иностранства, махом компанија из Европске уније која је највећи спољнотрговински партнер Српске. Тамошња тржишта полако пресушују, а разлог је вјероватно пад животног стандарда и куповне моћи јер и грађанима Европе одавно не цвјетају руже.
У игри су поново и компаније из Азије којима домаћа предузећа не могу бити конкуренти бар када је у питању цијена услуга и производа, будући да је радна снага у тим земљама прејефтина.
Поједини привредници из обућарског и металског сектора жале се да су ино-наруџбе од почетка године отањиле и за 20 одсто у односу на лани због чега у појединим предузећима већ сада имају вишак радника. Нико од послодаваца не спомиње отпуштање запослених јер су свјесни да би та опција у вријеме глобалне несташице радне снаге значила самоуништење предузећа.
Довијају се на разне начине како би превазишли кризна времена, међутим, колико дуго ће тако моћи под знаком је питања. Јер ако се неизвјесност и пад индустрије наставе нејака плећа домаће привреде засигурно ће попустити под теретом проблема јер немају финансијску позадину која то може истрпјети.
Треба се надати да ће домаћа економија избјећи такав сценарио јер се цијене енергената полако враћају у оквире прије кризе, а смањује се и инфлација.
Навикли смо као друштво да на свим пољима идемо корак напријед, назад два, јер не размишљамо и не дјелујемо превентивно. То ноншалантно понашање требали би искључити када је ријеч о економији и већ сада се запитати куда иде домаћа привреда. С тражењем рјешења за превазилажење изазова требало би почети одмах, прије него што проблеми ескалирају и не доведу до далекосежних посљедица.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
