Кораци и одјеци
Јануар, као прва степеница новог љета, према неписаном правилу, је мјесец резервисан за слање порука мира и упућивање жеља да нас здравље добро служи да бисмо лакше могли све што нас чека у данима који долазе, а не знамо шта доносе.
Од завршетка суровог рата прошле су готово три деценије. Безбрижнијих и лаких година није било, а мир, који је донио Дејтонски споразум, можда је и једина свијетла тачка на политичкој позорници под овим дијелом неба у овој и оваквој БиХ.
Добар дио домаћих политичара, потапшан по рамену од стране амбасадора и “стручњака”, првенствено са запада, уз “миг” са правосудних адреса уносио је, и још уноси немир међу обичан, нормалан народ који само жели да живи у миру и да не мора да преживљава, већ достојанствено постоји од свог рада. Да школује дјецу, учи их различитостима, помаже онима који су радни вијек завршили и вјерује да нам се смијеше бољи дани, у којима ћемо брже и боље напријед, а не уназад.
БиХ је земља три конститутивна народа, а и ред је и да они који се не осјећају ни као једни, ни други ни трећи добију права на која предуго чекају. И мало је оних у дипломатском свијету који заиста не знају да је таква ситуација на овом дијелу Балкана. Додуше има и оних што све предобро знају, али се праве да не знају и не разумију, а у ствари само желе да испуне жеље својих ментора да би овдје била једна нација и једна адреса за све. А да се претпоставити и која.
Међутим, Република Српска постоји, као и Федерација, а са њима и БиХ и то је оквир који је донио Дејтон. То је државно уређење које су овјериле свјетске силе половином деведесетих година прошлог вијека и које је претрпјело јаке ударе, али и даље је темељ, основ, носиви стуб свега. У том и таквом уређењу живе три народа. Различита по много чему, али опет слична и сваки од њих има своје празнике.
Република Српска обиљежава 9. јануар. Логично тада је и настала, створена, рођена. Како год, али то је 9. јануар. То је њен дан, то треба поштовати, јер ни други, с оне стране међуентитетске линије, ни не помишљају да се одрекну 1. марта или осталих датума и годишњица које обиљежавају, а који нису по вољи Српске, јер се везује, прије свега, за страдања.
Српска је настала у миру. И сваког тог 9. јануара, почесто и током године, из својих граница шаље поруке мира и позиве за дијалог и са свечаног дефилеа у којем су раме уз раме искуство, храброст, младост.
С друге стране, из Бужима, тих дана, такође већ традиционално, одзвањају и ријечи које сјећају на звјерске дане, упаковане у провидни целофан увреда на рачун српског народа и Републике Српске и изнова руше наду по наду да је суживот, као код остатка нормалног народа, и остварив.
Као што додатно руше и вјеру у објективност странаца који се представљају овдје као проповједници демократије и заштитници људских права.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
