Колатерална штета

Милијана Латиновић

Да је домаћа привреда по ко зна који пут колатерална штета политичких препуцавања потврђује најновији потез двије фирме из ФБиХ које су прекинуле сарадњу са једним предузећем из Српске, уз образложење да неће да помажу Републику Српску.

Политичка ситуација која кључа из дана у дан, судећи према овом случају, пријети да се прелије и на привреду, што никоме не би донијело ништа добро. Сарадња свих привредника у оба ентитета и Брчко дистрикту предуслов је за економски напредак земље и то би требало сви да имају у виду уколико размишљају о каквој-таквој будућности и напретку. А није ово први пут да политички интереси љуљају темеље привредне сарадње. Ватра на којој је кључао политички лонац између Београда и Приштине, исто тако је опекла и привреднике из БиХ. Зарад политичких интереса Приштина је у новембру 2018. године увела таксе од 100 одсто на све производе из Србије и БиХ и тако буквално затворила тржиште самопроглашеног Косова за наше привреднике. Иако није велико, то тржиште је привредницима из Српске и ФБиХ и те како значајно, јер је једно од ријетких на којем остварују суфицит. Проблеми су трајали до априла прошле године, а само привредници знају са коликом муком су успјели поново да врате своје производе на полице тамошњих маркета, јер једном изгубљена позиција на неком тржишту тешко се враћа. Све то што се дешавало тада нијемо је посматрала и Европа и сви апели да се стане у крај самовољи приштинских политичара пролазили су неопажено. А ми ноге поломисмо да стигнемо у Европу. То је само један од примјера како се копља ломе на “леђима” привреде кад год су политичари гласнији од привредника. Знајући кроз какве проблеме су пролазили тада, привредници би требало да се издигну изнад политичких турбуленција и наставе да раде најбоље што могу.

Свака локална заједница у БиХ у већој или мањој мјери муку мучи да задржи омладину, да не иду сви трбухом за хљебом у развијене западне земље. И готово на сваком педљу ове земље муке радника, привредника и пољопривредника исте су, како да опстану и остану на дједовини, да са својих десет прстију зараде кору хљеба. Без обзира на политичка дешавања свако од њих ће и данас и сутра засукати рукаве и на њиви или у фабрици радити и по неколико часова да би зарадио плату која почесто није довољна да покрије основне животне потребе једне породице.

Због свега тога сви који држе конце у својим рукама у овој земљи требало би да стану на лопту и засучу рукаве да би унаприједили привредни амбијент, пружили прилику инвеститорима и обезбиједили нова радна мјеста. Крајње је вријеме да заштите домаће и стану у крај разним мешетарима који ову земљу затрпавају разним смећем, због којег пропадају домаћи производи.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана