Ко светог Петра кајгана
Талас поскупљења са којим се становници Републике Српске боре већ дуже од годину није заобишао ни цвјећаре, у којима су подигли цијене цвијећа чак и дупло. Све доскоро ружа је коштала три и по марке, потом пет, а за овогодишњи Дан жена, кажу, биће и седам марака.
По којој цијени цвјећари ту исту ружу набављају, државна је тајна о којој се не прича. А и зашто би цвјећари откривали колико зараде на само једној ружи? А зарадиће сигурно.
Тешко да ће 8. март проћи без гужви у цвјећарама и другим поклон шоповима, мало из љубави, а много више из свих оних других разлога, да се прича, да буду виђени како излазе са огромним букетима и скупим поклонима.
Мали знак пажње, нека ситница купљена од срца сигурно вриједи више од којекаквих поклона за које су искеширане стотине марака.
Вријеме куповине једне руже или једног каранфила као симболичног знака пажње поводом празника посвећеног љепшем полу одавно је прошло. Ту праксу његују тек ријетки.
Ови други утркују се ко ће купити већи букет или скупљи поклон да би се о томе причало. А ти поклони коштају ко светог Петра кајгана, јер то је “ин”.
И није то само пракса међу паровима.
Ту праксу родитељи су пренијели на дјецу која о 8. марту и борби за права жена још веома мало или нимало знају.
Учитељицама се више не носи цвијеће, већ по жељама појединих мајки купује златни накит, маркиране торбе и новчаници... Сви они који би предложили само скроман букет цвијећа као знак пажње углавном би били исмијани у друштву.
Вријеме када смо учитељицама брали љубичице и висибабе на путу до школе одавно је прошло. С тим је прошла и права вриједност и значај празника.
Данас се све гледа кроз новац и етикету на поклону. Каранфил, купљен код продавца који од јутра стоји на тротоару и промрзлим рукама бира најљепши да удовољи жељама купца, изгубио је вриједност у друштву које све мјери маркама.
И није то случај само са Осмим мартом. Нажалост, друштво је на исти начин обезвриједило и друге празнике, од рођендана до Божића.
Нема више дјечјих рођендана у стану или дворишту куће, ни Божића за скромном породичном трпезом. Све мора бити фул напуцано да фотографије на друштвеним мрежама буду топ, да буде што више лајкова, да комшилук има на чему да завиди. Небитна је суштина.
Њу смо ионако изгубили успут утркујући се не да више волимо, него да скупљи поклон купимо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
