Ко купује некретнине

Анита Јанковић-Речевић

Трговина непокретности једна је од ријетких области у Српској која из године у годину биљежи све боље резултате.

 

За разлику од других сегмената, попут прерађивачке или производне индустрије које често сабирају губитке, тржиште некретнинама у сталном је успону. Вриједност продатог земљишта, кућа, станова и других некретнина лани је достигла готово 490 милиона марака, што је за око 95 милиона више него 2018. године. Судећи по подацима Републичке управе за геодетско имовинско правне послове РС која води Регистар цијена непокретности највише се трговало пољопривредним земљиштем, грађевинским парцелама, те становима и кућама, које су купци махом пазарили у Бањалуци и Бијељини. Према ријечима агената некретнинама тајна успјешних резултата је изузетно добра потражња за коју вјерују да неће падати упркос пандемији вируса корона која је у значајној мјери срозала економију широм свијета.

Захваљујући тој потражњи у великој мјери се развија и сектор грађевинарства, нарочито област станоградње, која у граду на Врбасу али и другим локалним заједницама посљедњих година и те како цвјета. Стамбене зграде граде се на сваком кораку упркос масовном исељавању и одливу стручних људи, па тако многи инвеститори неријетко чим ископају темеље распродају све станове. Поставља се питање ко купује све те некретнине када су већини становника Српске пуна уста кризе. То питање нарочито голица машту ако се узме у обзир да су цијене стамбених квадрата отишле у небо и да на појединим локацијама у Бањалуци достижу и до 3.000 марака. Чак и ако се узме у обзир да добар дио тих некретнина купе наши људи из дијаспоре, да дио пазаре они који су наплатили стару девизну штедњу или они који су добили насљедство, јасно је да њих нема у толиком броју у коликом се граде и купују некретнине у РС. 

Стиче се утисак да џепови наших грађана ипак нису празни у оној мјери у којој се прича. Томе у прилог нарочито иде чињеница да је лани један купац у Бањалуци за луксузни стан од 244 квадрата искеширао 670.000 КМ. Прво коме уопште треба толики пентхаус, а друго зар је могуће да има толико безобразно богатих људи у Српској који су за некретнину спремни издвојити толики новац. Плус што то није усамљен случај јер је један Бањалучанин лани пазарио кућу и двориште вриједне 650.000 марака. Такође, у БиХ је током априла увезен “порше” који је власника коштао око 600.000 марака.

Јасно је да поједини чланови друштва имају много више новца него што могу потрошити за живота, али стални раст тржишта непокретности својеврсни је доказ да новца имају и многе породице које нису дио богаташког миљеа.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана