Опчињена Маријом, Наша је испуњавала сваки њен захтјев, слијепо вјерујући да то тражи врачара Жаклина. Она, Марија, "преузела" је добровољно проклетство бачено на Наташину породицу, које ће, наводно, бити скинуто тек њеном смрћу. Мајка у шоку због кћерке, најављује долазак из Рима, а она је преклиње да не иде у Београд јер ће Марија сазнати чим слети на аеродром
Када је Наташа последњи пут тражила од мајке хиљаду марака, ова ју је позвала телефоном и питала шта се догађа и да ли зна колико јој је новца до тада послала. Одговорила јој је неодређено.
- Па не знам, можда...
- Ја је питам да ли са тим Марија има неке везе, а она ми каже да у Мају има пуно поверење. Ја далеко, недостаје ми моје дете, патим за њом, па опет поверујем. Ваљда су толика удаљеност и родитељска љубав нешто замагљивали.
Опет касније, и стално касније, сазнам - имам и фотографију - да је на матури била у мом комплету. Сваки динар давала је Марији, што ми је рекла тек када је доспела у затвор. Сазнала сам да јој је давала и новац који је добила продајом свог златног накита. Марија јој је говорила да је све то зачарано. Онда је, наводно, куповала накит за врачару да би ова вршила те своје ритуале и држала под контролом проклетство бачено на нашу породицу.
Омађијана Наташа
Знам да се чудите како је Марија успела да убеди Наташу у све то? Морате ми веровати - она је њу фасцинирала. Прво јој је погодила неке ствари из детињства, из њене и породичне прошлости, и то нешто што Наташа никоме није поверила. Марија је, при том, говорила да све то погађа наводна врачара. Те приче су толико биле тачне и уверљиве да је Наташа одмах поверовала да врачара заиста постоји, јер је сматрала да за тако шта није способна њена другарица из разреда. A даље ствари иду систематски, чим мозак прими једно, стиже следеће...
Сада је на ред дошла будућност. И она је била страшна по ономе шта ће се десити мени, оцу, брату, њој самој. Aко оде у Рим, рекла јој је Марија, њу ће киднаповати и набити на колац на коме ће се дуго мучити, јер ће то урадити тако стручно да јој не повреде ниједан орган, а суђено јој је да дуго живи. После тога, пошто је пустила Наташу да читаве ноћи "умире" од страха и ужаса, нашла је решење. Саопштила је да јој је Жаклина поручила (тада је први пут споменула како се зове врачара) - да је судбина предодредила да спасе породицу, али само ако слуша, ради тачно оно што јој се каже и редовно изводи ритуале!
И тако је кренуло. Један задатак стиже други, све мора да буде урађено у минут, иначе следи казна. Тај притисак прате маратонски, исцрпљујући разговори са Маријом. Испало је да никад ништа није урадила како јој је речено: или закасни или нешто погреши. Онда јој Марија преноси Жаклинина наређења и љутњу у стилу: "Сада си упала у још веће зло, мајци си направила још горе и црње и мораш да платиш ако хоћеш да одобровољиш Жаклину."
Тако су је гурали (то Марија није могла сама да смисли, јер је то читав један програм) у осећање кривице као у живо блато.
И сад треба све више пара, јер стално греши и погоршава стање. Тако је давала паре за јагње, па за кокошку, петла, а Жаклина их је приносила као жртве. истовремено, стално иде претња да ће све пропасти и да ћемо сви платити животом ако коме, а поготово родитељима, писне о Жаклини.
У међувремену, Наташа се преселила код Марије у ул. Устаничка бр. 139, јер је тако наредила Жаклина, а нама каже да је то због несугласица са станарима. Однела је са собом, опет по наређењу, гомилу ствари, од микроталасне рерне, сервиса, камере, видеа, до наших докумената, па чак и уговор о стану! То сам сазнала од моје мајке, која је на своју руку запуцала из Камендола да види где се и зашто преселила Наташа. Када је видела на шта личи тај стан, колико је запуштен, прљав, пун бубашваба, запањила се. Затим ме је позвала телефоном и јавила ми где ми је кћерка. Одмах сам назвала Наташу, а она ми каже да је Марија чула шта је моја мајка рекла и да јој је толико позлило да се онесвестила, а да је срце толико ослабило, да сваког часа може да умре.
Ја се уплашим да се Марији не деси нешто, па се извињавам и њој и њеној баби, и то у своје и у име моје мајке, молећи да нам опрости. То нас је коштало позамашну своту новца, коју смо морали да платимо јер смо, наводно, "увредили Жаклину". Тако почињу Маријине тегобе, које ће нас много коштати, и то не само новчано...
Мајка у шоку
Јер, тих дана је Марија добровољно "преузела" проклетство бачено на нашу породицу, које ће, наводно, бити скинуто тек њеном смрћу. Зато је Наташа била толико успаничена. По њој, племенита другарица се жртвује за њу и њену породицу и због тога може да умре. Гризе је савест, дрхти над њеним животом...
Да нам је Наташа тада све то благовремено испричала, ништа се од овога не би десило, али није. По Маријином налогу, мени је испричала да парама плаћа рекет неким мафијашима, врло опасним типовима, и да ми ништа не смемо да предузимамо, јер они свуда имају своје људе - и у Риму, и да ће се страшно завршити, ако нешто покушамо. Када сам јој рекла да одмах долазим у Београд, завапила је преко телефона:
- Мама, знаће оног тренутка кад слетиш на аеродром. Aко то урадиш, убићу се! Боље то, него да ме ухвате!
Ја у шоку, не знам шта да мислим, паника ме хвата од немоћи и удаљености, а моје дете ме моли да се не мичем. A да би нам све то деловало још уверљивије, каже ми како јој је Марија рекла да има комшију полицијског инспектора, који је за петама тим рекеташима, прати их и тражи од нас да сарађујемо да му не пропадне акција. Моли нас да нађемо паре како знамо и умемо, да јој пошаљемо, па ће нам их вратити када их буду похапсили. Нама то делује уверљиво и логично.
(Наставиће се)
