Изборни порази

Ведрана Кулага

БиХ је јуче “обиљежила” годину од када су бирачи посљедњи пут испунили своју грађанску дужност, дошли те октобарске недјеље на биралишта и на листићу заокружили појединце и странке за које су оцијенили да ће моћи да их изведу на бољи пут, не слутећи да ће, чак и након 12 мјесеци, слушати и гледати на појединим позицијама “старе” функционере.

Република Српска је наставила након октобарске провјере. Побједници су формирали кључне институције власти, што није случај у ФБиХ и на нивоу БиХ, гдје још нису пронашли формулу да вољу бирача једноставно спроведу у дјело.

И док се већ годину вртимо у кругу условљавања и декларација, свој став о посљедњим општим изборима дала је и Централна изборна комисија, која је задужена за њихово расписивање, одржавање и закључивање.

Резултате до којих су дошли сумирали су у извјештају који је достављен у парламентарну процедуру и који ће ту чекати до даљег, јер је неизвјесно када ће Парламент БиХ почети да ради.

Извјесно је, с друге стране, оно што пише у материјалу. А то није ништа што већ није тражено и о чему већ нису вођење расправе и полемике. На првом мјесту надлежни су навели неопходност измјена и допуна Изборног закона БиХ, а најбољи пут за то је, према њиховом виђењу, формирање нове радне групе која треба да пронађе модалитете и унаприједи изборни процес.

БиХ се годинама врти између тих радних група. Суштина је да оне, што се и могло видјети из досадашње праксе, могу да земљу изведу на неки бољи пут када је ријеч о ситнијим, односно козметичким промјенама, док крупна питања захтијевају неке друге висине.

Изборно законодавство је пуно рупа и готово да нема оних који мисле да је све у реду и да ништа не треба дирати. Већина, с друге стране, има увијек шта да каже за изборни процес и чиме се све појединци служе да промијене на крају вољу дијела бирача.

Посљедњих година ојачале су приче да БиХ треба да, и у ову област, уведе ствари које је донијело ново доба. Ту се, прије свега, мисли на технологије које могу подићи транспарентност и повјерење у изборни систем.

Међутим, за готово све те ствари је потребно зелено свјетло “виших” нивоа, који тренутно не могу да уведу ред ни у своје односе.

Изборни систем је само један у низу који је потребно промијенити. Поразно је да готово послије сваких избора слушамо да у данашње вријеме на неким бирачким мјестима нема рачунара ни лаптопа, а негдје чак ни струје, док за неке друге, безвезне ствари, “бацамо” милион, два, три...

Листу приоритета је тешко направити у БиХ јер је превише проблема и то се не може скривати, а чини се као и да се надлежни све мање труде да их уопште и скривају. +++

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана