Има ли краја?

Данијела Бајић
Има ли краја?

Црне слутње да нас у наредним данима очекује сценарио у којем литар горива прелази три марке направиле су праве мале хаосе у кућним буџетима. Под паролом “злу не требало” чини се да су многи брже-боље напунили резервоаре по тренутним цијенама, надајући се да су ипак прогутали неки добар маркетиншки трик пумпаша и да цијене горива ипак неће ићи у небо.

Подаци који долазе са свјетских берзи су поражавајући - цијена барела нафте ове године је достигла свој максимум, што је, кажу стручњаци, посљедица смањења производње нафте земаља произвођача, прије свега Русије, а очекује се и Саудијске Арабије током ове седмице.

Власници наших пумпи су и за упола мање злокобне слутње драстично дизали цијене ка горе, тако да не жалите због новца утрошеног на пун резервоар. Ако ништа, бар сте мало уштедјели у овом инфлаторном хаосу којем, по свему судећи, нема краја.

И баш та турбуленција на тржишту нафтних деривата додатно ће уздрмати баш ту инфлацију која је мјесецима рак-рана за ионако празне новчанике грађана.

Нови цјеновни шок на пумпама готово сигурно ће произвести лептиров ефекат на фризере, произвођаче млијека, аутомеханичаре. У преводу, свако ко се бави привређивањем у областима услуга и робе у наредном периоду опет диже цијену.

Свима нама ипак је најтеже када видимо да су поскупјеле основне животне намирнице. За луксуз се може и сачекати, кад загусти свако се може стрпјети да не оде на море двије или три године - али кад се лична примања сведу на сирову рачуницу и константна припиткивања: “Колико нам је остало до краја мјесеца?”, онда је то аларм за комплетно друштво, не само за појединачне судбине.

Кад је, ако не сад, вријеме за смањење стопе ПДВ-а на основне животне намирнице, а повећање за луксузну робу? Неславно се покушало прошле године, али су очигледно пресудила упозорења ММФ-а и Управе за индиректно опорезивање.

Неправедно је да се исти ПДВ плаћа за куповину хљеба и новог “ламборгинија”, али то је већ стара прича коју надлежни неће или не желе да узму у разматрање.

Неки од економиста утописта иду и корак даље - кажу да су повећање ефикасности надзора тржишта хране (јер многи не поштују законом прописане марже), већа транспарентност у ланцу снабдијевања и адекватна подршка пољопривреди и руралном развоју кључни кораци за смањење цијена хране.

Али, лаички гледано, то је све на дугом штапу и заврши углавном у ладицама стручњака које због ко зна каквих интереса и даље нико не жели да саслуша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Успорите, људи
Успорите, људи
Расхлађивање
Расхлађивање
Трећа шанса
Трећа шанса
Кључ успјеха
Кључ успјеха
Црне слутње
Црне слутње
Живот у страху
Живот у страху
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана