Ропство ђаволу (13)

Глас Српске
Ропство ђаволу (13)

Младић Денис, избјеглица из Белог Манастира, и Миљенко из истог мјеста, изводили су ритуал призивајући ђавола у једној старој католичкој цркви, саграђеној још 1722. У материјалима које су прикупили, пронашли су да је исте године подигнута једна црква у Италији, која је проклета зато што је у њој служио грешни свештеник, отац тајно рођеног дјетета

Много је младића и девојака из наше средине који експериментишу, изводе ритуале по рецептурама Aлистера Кроулија или Живорада Михајловића Славинског и других. за њих је то тек безазлена играрија, све док се не суоче са "духовно блиским" особама које ће их увести у секту. Момак, кога ћемо назвати Денис, избеглица је у Војводини, пореклом из Белог Манастира. окултизмом у пракси је почео да се бави када је имао само 15 година. Из радозналости. Докле га је радозналост одвела, сазнаћемо из његове приче: - Године 1990. почео сам интензивније да се бавим сакупљањем књига, исечака из новина, филмова који говоре о црној магији. Доста тешко сам пронашао своје истомишљенике, људе жељне нечега до сада недостижног. Уз мало муке, наишао сам на Миљенка Салихуа из Белог Манастира, који ми је постао најбољи пријатељ. Нас двојица имамо викендице тамо где се налази једна стара католичка црква, саграђена још 1722. године. Грешни свештеник Из материјала кога смо сакупили, сазнали смо да је управо 1722. године у Италији један свештеник светио цркву, иако је те године направио дете, које му се тајно родило. Тиме је починио грех. Када су у ту цркву ступила три дечака, која су носила реквизите за освештење, олтар је пукао и чуо се глас "Погрешио си (односи се на свештеника) ове године свака црква (католичка) која се отвори биће проклета и сваких 12 година касније!" Пошто смо ми пронашли цркву која је управо те године саграђена, одлучили смо да 17.6.1990. године призивамо ђавола у њој, тим пре јер је била стара и напуштена. Ритуал смо "скинули" из филмова, књига и остале литературе која се односи на то призивање. Ухватили смо једну младу мачку и њеном крвљу направили обрнути пентаграм, затим смо ставили три свеће, око тог знака и у сваку урезали број "6". Три шестице ("666") су број ђавола. Потом смо изговарали речи. "Ђаволе, чувару цркве светог Петра, јави се". За време призивања држао сам предњу леву зечију шапу у левој руци (она призива зло, за разлику од десне шапе која тера зло). Још смо ставили једну стаклену посуду у центар пентаграма и пар капи бензина, у случају да се нешто деси, да бисмо могли да побегнемо. Због промаје у цркви (врата су била отворена, а прозора нема), пламен свеће се савијао до самог бензина, али се није упалио. Следећи догађај ме је фасцинирао: врата су се затворила, пламен се смирио и одједном је букнуо бензин на посуди. Већ следећег тренутка смо нас двојица појурили из цркве ка својим викендицама, где смо немирно преспавали ту ноћ. Када смо се ујутру видели, договорили смо се да се вратимо у цркву. Било је негде око седам сати. На том месту призивања није више било ничега, само је стајала стаклена посуда пререзана изузетно прецизно по половини. Миљенко је ногом одстранио тај остатак и нешто је загроктало потмулим гласом на тавану и лупило попут удараца цигле о циглу. Побегли смо из цркве и вратили се у Бели Манастир. Шапа је остала код мене, па сам је понео кући. родитељима сам све испричао о том догађају, али ме они нису схватили, а шапа је била ту!!! Та проклета шапа се, игром случаја нашла на телевизору, и он је током тог дана прегорео. Донели смо, потом, мој телевизор из собе и несвесно пребацили шапу на њега, па је он већ следећег дана прегорео. Мој брат Игор је из фазона окачио ту шапу за ретровизор. Отишли смо у Мађарску и доживели удес. Забили смо се код Мохача у зид гробља!!! Дошли смо кући и мама је рекла да бацим шапу на сметлиште, што сам и учинио. Након три месеца смо добили угаљ и шапа је била у њему! Моја мама ју је затим замотала у папир и запалила. "Господар" у цркви Миљенко и ја смо се чули телефоном. Копкало нас је шта је оно што смо чули у цркви и након 15 дана, поновили смо ритуал у његовом стану. отишли смо на гробље и ја сам узео земље са свежег гроба и једну травку која је тек израсла. направили смо пентаграм од земље и пустили мало своје крви на тај папир са пентаграмом. Миљенко је почео да комуницира са злим силама и добио је одговор да је 17.6.1990. у цркви био "Господар". Често сам призивао духов са иглом и концем. Направи се круг и око њега испишу слова, у средини се нацрта прилика човека и његово срце. забијао сам иглу у нацртано срце и држао је под углом од 45 степени. Онда бих духове питао оно што ме је занимало и игла би ишла од слова до слова и тако сам добијао одговор. Моји пријатељи нису ми вјеровали да ја тако добијам све одговоре за ствари које ме интересују. Позвао сам их код мене да провере да ли лажем. Ја у кући имам око 1.000 плоча. Рекао сам им да ћу бити окренут леђима, а они нека изаберу било коју, а ја ћу им, уз помоћ духова, одговорити која је тачно у питању. они су извадили најпре албум "У2", а затим "ТОТО"-а и ја сам оба пута погодио. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана