Холивудска недоношчад

Дарко Момић

Градоначелник Сарајева Абдулах Скака који је ширу популарност стекао скоро свакодневним вербалним гафовима прије неколико дана је најавио снимање филма о опсади Сарајева уз оцјену да Сарајево “заслужује да добије релевантан, историјски тачан, врхунски, свјетски играни филм о опсади”.

Филм је снажан механизам колективног памћења, ми смо град филма, једног од највећих европских филмских фестивала и ово је пројект око којег се можемо окупити”, рекао је градоначелник Сарајева.

Од свега што је рекао, тачно је да је филм снажан механизам колективног памћења, а није нетачно ни да је Сарајево град филма, јер је “Сарајево филм фестивал” озбиљна и реномирана кинематографска манифестација за вријеме чијег трајања главни град Републике Српске и БиХ (добро сте прочитали, главни град Републике Српске), заиста буде дио свијета. Али очекивање да Скака и екипа имају намјеру да Сарајево добије “релевантан и историјски тачан филм о опсади”, равно је вјеровању да ће режисерску палицу дати Емиру Кустурици.

Шта се дакле спрема? Послије низа помпезно најављиваних филмских пројеката о „опсади” од оног са радним насловом “Свједочење” и Радетом Шербеџијом у главној улози, преко “Симпатије за ђавола” због чијег снимања су почетком прошле године било блокиране улице Сарајева, а који се наводно налазе у постпродукцији, није искључено да се још неко од филмских мешетара намјерио само да узме паре Сарајеву жељном пропаганде, а да у коначници филм заглави у постпродукцији, монтажи или на неком трећем мјесту и да никада не стигне на филмско платно.

Али и ако није то, сигурно је да Сарајево не жели историјски тачан филм о опсади, јер апсолутно нико и не помишља да би у том филму било ријечи о јукама, цацама и ћелама, убиству српског свата на Баш чаршији или не дај Боже, једном од логора у којима су током и пар мјесеци послије рата држани заточени Срби, међу којима је и онај у бившој касарни “Виктор Бубањ” у којој се сада играју трагикомедије познате као суђења за ратне злочине над Србима.

Умјесто тога, вјероватно би резултат била нека нова “Грбавица” која је имала одређену умјетничку вриједност, али овације сарајевске и бошњачке публике није добила због тога, већ због више него “пристојног” сатанизовања Срба. Ако резултат не би била “Грбавица”, онда би сигурно било нешто по узору на холивудску недоношчад као што су “Иза непријатељских линија” са глумцем у покушају Овен Вилсоном у главној улози, затим “Лов у Босни” у којем је Ричард Гир узалуд и срамно губио вријеме или најсвјежијим радом Анђелине Џоли “У земљи крви и меда” који озбиљна критика није покопала, већ није уопште узела у обзир.

Зато ће најприје бити да је Скака кад је рекао да ће се снимати релевантан и историјски тачан филм - лупио. Не би му било први пут.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана