Гомилање дугова

Милијана Латиновић

Општине и градови у Републици Српској гомилају дугове из године у годину. Задуживање је већини постало пракса како би реализовали планиране пројекте, а многи новим кредитом затварају старе и тако само продужавају агонију.

 

Да већина локалних заједница грца у дуговима, потврђује податак да је укупна задуженост општина и градова у Српској на крају априла износила нешто више од 352 милиона марака, што је за око 50 милиона више у односу на исти период годину раније.

По свему судећи, задуживање је постало тренд којем олако прибјегавају челници локалних заједница. Иако у већини кредитно задужених општина истичу да све обавезе уредно сервисирају и да је тај дуг, иако милионски, под контролом, тешко је не примијетити да и при најмањем проблему на локалу у помоћ позивају банке.

Очигледно је да су кредити постали неопходни да би локалне заједнице нормално функционисале. Многе општине које су се нашле на листи најзадуженијих у дугове су запале прије много година, а садашњи начелници за такву ситуацију криве претходно руководство.

Оно што посебно забрињава у свему томе јесте чињеница да су се многе локалне заједнице већ одавно приближиле горњем лимиту задужења који износи 18 одсто, а најављена је и иницијатива да лимит буде помјерен на 25 одсто. Затварање једног кредита другим и срљање из дуга у дуг потребно је схватити веома озбиљно, јер такав начин функционисања локалних заједница не може и не смије бити дугорочно рјешење.

Иако је епидемија вируса корона помрсила планове челницима општина и градова па се локалне касе у протекла три мјесеца нису пуниле планираном динамиком, то не смије бити оправдање за гомилање дугова.

Јасно је да је криза свуда присутна и да је многима споран опстанак, али идући из кредита у кредит општине и градови само стварају зачарани круг из кога ће бити веома тешко изаћи.

Због свега тога неопходно је тражити друга рјешења која би допринијела лакшем и бржем пуњењу локалног буџета како би општине и градови имале новац за измиривање обавеза.

Није немогуће опстати без кредита, само је важно наћи модел и, на крају крајева, планирати у складу с могућностима.

Џаба велики планови ако у старту нема основа, у овом случају новца за њихову реализацију.

За све постоји граница, па тако и за задуживање, а неке општине су већ превршиле мјеру и ко зна када ће успјети да се ишчупају из тог зачараног круга.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана