Данас и овдје: Посљедња линија одбране

Глас Српске 23.10.2007 00:00

Пише Маја РAДЕТИЋ

КAДA је, разочаран пропалим покушајем реформе полиције у БиХ, Мирослав Лајчак, одлазећи у Брисел, запријетио да ће се вратити само као високи представник међународне заједнице, а не и као специјални изасланик Европске уније, ријетки су слутили да ће у БиХ допутовати наоружан "бонским пендреком", који ће му послужити као средство принуде у стварању "функционалне БиХ", и као инструмент кажњавања оних "кривљих", које се, за разлику од других и трећих, није устручавао да именује. Послије наметања измјена и допуна Закона о Савјету министара БиХ и захтјевом да Парламентарна скупштина БиХ измијени Пословник о раду оба дома, Лајчак је показао да је "функционална и здрава БиХ" земља у којој српском народу пријети мајоризација, а дугорочно гледано и нестанак. Није ли тиме промовисао да се његово виђење БиХ, случајно или не, поклапа са најсмјелијим унитаристичким визијама бошњачких политичара, за које смо до јуче мислили да припадају прошлом времену. Најновијим мјерама којима је казнио Српску, а наградио ретроградну политику лидера Странке за БиХ Хариса Силајџића, тврдог заговорника укидања ентитетског гласања, Лајчак је БиХ, умјесто према Европи, гурнуо у стање неповјерења, слично оном из 1991. године. Јер, осим што је прекршио Устав БиХ, и овлашћења која му даје Бонска декларација, да тумачи а не ствара правне прописе, Лајчак је нарушио и саме дејтонске темеље, јер се редуковањем ентитетског гласања, на мала врата, уводи институт прегласавања и доминације. Словачки дипломата тиме је неповратно отворио Пандорину кутију коју у БиХ, дефинитивно, представља начин доношења одлука. Лајчак је, такође, заклињући се у светост бонских овлашћења, показао ко је у БиХ "бог и батина" и тиме демаскирао чињеницу да је БиХ у стању протектората. Намећући законе и представљајући се као једини и неприкосновени тумач Дејтонског споразума, Лајчак је навео грађане Српске да се запитају чему избори, ако њихови легитимни и легални представници не могу спроводити вољу народа и не смију рећи оно што народ мисли: да Република Српска нема алтернативу и да је полиција Српске гарант њеног опстанка. Чему фарса од демократије у БиХ, када је постало јасно да живимо у неоколонијализму, и да разни високи, и први до њих, намјеравају још дуго кројити судбину по бонским, европским и такозваним демократским мјерама... Ипак, како у свакој несрећи има и среће, тако и у овој. Можда је посљедњи потез безочног насиља над правом Мирослава Лајчака најбоље што се могло десило Републици, која се од Дејтона до данас постепено развлашћује и докида и која је, до данас, на ниво БиХ пренијела више од педесет надлежности. Како је оно "најгоре потребно за оно најбоље", тако је и ова Лајчакова мјера, попут капи која је прелила чашу, била потребна српским политичарима, али и јавности да кажу доста "гурању" у БиХ какву не желе. Да словачки дипломата није кренуо у битку за "функционалнију БиХ" можда би било настављена пракса лаганог умирања ентитета и Република Српска би једног дана остала, заиста, само "празна љуштура". Овако је неочекивана одлука високог представника мобилисала све политичке факторе у Српској, и позицију и опозицију, да устану у јединствену одбрану националних интереса свим демократским средствима. И зато је одговор на Лајчаков посљедњи намет, са правом назван историјским, посљедња линија одбране интегритета и суверенитета Републике Српске и српског народа у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.