С обје стране Дрине: План "Б" за Космет

Глас Српске 10.10.2007 00:00

Пише Бранимир - Бата ГРУЛОВИЋ

И ДОК председник Космета Фатмир Сејдију позива становнике Космета на мир због страховања од ескалације екстремистичког насиља, у дипломатским круговима Европе припрема се такозвани план "Б" за Космет. План "Б" предвиђа да се Резолуција 1244 растегне што је могуће више, односно да се створи простор парламенту Космета да може прогласити независност и тиме отвори могућност да га земље ЕУ и СAД признају. Европске земље припремају седницу Савета безбедности на којој би се расправљало о том плану "Б", на којој се не би доносила нова резолуција о Космету. Посебну улогу у припремању те седнице добила је Немачка. Зашто баш Немачка, у овом тренутку и није толико битно, али то се може протумачити као знак добре воље ЕУ што захтев Немачке, да постане стални члан Савета безбедности УН, није прошао. Лондон, Париз и Берлин су уверени да ни оне чланице ЕУ које се тренутно противе признавању независности Космета неће имати ништа против новом тумачењу Резолуције 1244. Aко се то догоди, већ заборављени Aхтисаријев план, поново ће се актуелизовати, ако не у целини, онда једним делом, посебно онај део у коме је предвиђено да ЕУ преузима од УН мисију на Космету. Оно што посебно брине Берлин јесте могући расцеп унутар чланица ЕУ у случају једностраног проглашења независности Космета и сигурног признавања таквог статуса од стране СAД. Шпанија, Грчка, Кипар, Словачка, Румунија и Чешка су и даље чврсти у ставу да ЕУ никако не би требала да призна једнострани потез Приштине. Политичка снага ових земаља сигурно ни изблиза није као снага коју носе Велика Британија, Француска и Немачка. На срећу Србије у случају једностраног проглашења независности Космета од стране парламента у Приштини, што је без сваке сумње нелегитиман чин, одлуку о признању Космета као независне државе ЕУ мора донети консензусом. То не искључује могућност да поједине чланице ЕУ неће следити потез СAД и тако поновити грешку која је направљена на почетку последње деценије века иза нас, када су Словенија и Хрватска биле преурањено признате као независне државе. СAД практично и не крију да једва чекају 10. децембар, верујући да до договора Београда и Приштине неће доћи, па да повуку, за све који препознају демократију као највећу тековину наше цивилизације, најнепопуларнији политички потез и да признају рађање нове државе на сувереној територији друге државе, у овом случају, на територији Србије. Између осталог, Европа се плаши таквог потеза Вашингтона и због могућег погоршања односа између ЕУ и Русије. У овом тренутку Европа преговара са Русијом о доступности руским енергетским изворима, а не треба заборавити да ракетни штит такође оптерећује односе Запада са Русијом. - Будућност Космета видимо веома близу ЕУ и у потпуности смо спремни да подржимо процес стабилизације Космета онда када питање статуса буде решено - недавно је изјавила портпарол високог представника ЕУ за безбедност Кристина Гаљак. Ова изјава Кристине Гаљак има веома јасну поруку, без прејудицирања коначног решења, али сви који знају да читају између редова схватили су о чему се ради. Због лакше контроле стања на Космету после доношења коначног решења, ма које оно било, ЕУ је спремна да Космет сасвим приближи самој Унији, али без пуноправног чланства. У ишчекивању даљег тока преговора између Београда и Приштине треба нагласити да се као могуће прихватљиво решење за све заинтересоване стране у овом врзином колу поново, али веома стидљиво, помиње подела територије Космета. И за Београд и за Приштину дани неизвесности и сати исцрпљујућих преговора још ће потрајати, без обзира на то што је, како је рекао Волфганг Ишингер, сама атмосфера на преговорима омекшала. И на крају, мора се поставити отворено питање зашто се та иста Европа и СAД толико грчевито бори за изналажење модалитета за стварање нове албанске државе на територији Србије, а у исто време истичу, у форми императива, опстанак БиХ као једне државе. Aко Aлбанци на Космету, по њима, имају право на своју државу, зашто то право не би имали и, рецимо, Хрвати или Срби на територији БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.