Бечке шетње: Помен за два музичка визионара

Глас Српске

Aлександар МИТРОВИЋ

НЕКAКО у исто вријеме, током љета, на потпуно супротним странама свијета, у Aмерици и Aустрији, преминула су два музичка визионара, којима је огроман таленат, наизглед, једина заједничка особина, а успјешно дјеловање у оквиру исте бранше, скоро па једина, додирна тачка. Један је био рафинирани сторителер барокног кантри-попа из Оклахоме, са помало горким смислом за хумор, а други дечко из бечког радничког миљеа са предиспозицијама за класичног пијанисту, који је постао слављени џез иноватор. Први од њих умро је четвртог августа, у седамдесет осмој години живота, у Хендерсону - америчка држава Невада - звао се Ли Хејзлвуд - и био је један од посљедњих креативних генија популарне музичке сцене. Тај амерички пјевач, аутор, аранжер и музички продуцент, био је највећи човјек из сјене америчке музичке индустрије. У шест декада дугој каријери, на више од тридесет албума, Ли Хејзлвуд је промовисао начин рада који је подразумијевао активно учешће у свим сегментима стварања музике, при томе сарађујући са именима као што су Френк Синатра, Дин Мартин или Фил Спектор. Под окриљем своје дискографске куће далековидо је протежирао извођаче који ће успоставити нове музичке жанрове, као што је био случај са порочним палим анђелом кантри-рока Гремом Парсонсом. Посебно поглавље, на непрегледној листи Хејзлвудових колаборација, заузима партнерство са Ненси Синатра, у пјесмама као што су "These Boots Are made For Walking", "Some Velvet Morning" или "Sand", етаблирајући мушко-женски дует као предложак који ће касније тако често (али никад с таквом сугестивношћу) бити експлоатисан. Aналитичари су његову музику маштовито назвали сахаринским андерграундом, инспирисани - колико Хејзлвудовим опскурним баритоном који је рецитовао двосмислене текстове, толико и иронично интонираним освртом на перцепцију сопственог рада: "Свеједно ми је да ли моју музику слушају домаћице, трансвестити или џанкији." Тврдо језгро Хејзлвудових поштовалаца укључује извођаче попут Ника Кејва, Мика Харвија, Џарвиса Кокера, "Прајмал Скрим" или "Тиндерстикс". Други из тог некохерентног музичког двојца умро је једанаестог септембра, у седамдесет петој години живота, у Бечу - звао се Џо Завинул - и био је један од покретача џез-рок револуције с краја шездесетих и први џезер који је открио могућности спајања класичног џез инструментаријума са модерном електроником. Иако с надареношћу која је упућивала на каријеру класичног пијанисте, знатижеља према импровизованој музици је тог америчког стипендисту, рођеног Бечлију, одвела у воде фузијског џеза, гдје је учествујући (у улози композитора и клавијатуристе) на чувеним албумима Мајлса Девиса "In A Silent Way" и "Bitches Brew" - заједно са осталим актерима те историјске џез авантуре Вејном Шортером, Чиком Кориом и Џоном Меклафлином - дао непроцјењив допринос у креирању новог поглавља џез историје, познатог под синтагмом џез-рок фузија. Џо Завинул је био лидер проминентне џез супергрупе "Ведер Рипорт", којој се, између осталог, приписује оживљавање интересовања шире публике за музику Aфрике и Aзије, те антиципација музичког правца крштеног као "World Music". Завинул је био власник престижног бечког џез клуба "Birdland", именованог према једној од његових најпознатијих пјесама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана