Гелер у глави

Дарко Момић

Члан Предсједништва БиХ из реда хрватског народа, што је нешто исправнија и коректнија формулација за Жељка Комшића него називати га хрватским чланом Предсједништва БиХ, јер је небројено пута показао да то није, показао је прије два дана да не заслужује никакав другачији назив осим - шибицар.

 

И то шибицар у најпежоративнијем значењу као синоним за клошар, кокошар, дрипац, уличар, муфљуз, пајац или ситни хохштаплер. Уосталом, испред сваког од ових термина само ставите одредницу “политички” и изненадићете се колико добро пристаје уз лик и дјело носиоца “златног љиљана” на функцији намијењеној легитимном представнику хрватског народа. Послије мање од два мјесеца на мјесту предсједавајућег, Комшић је почео да дијели “државничке” лекције, а, у ствари, да на најгори могући начин понижава и функцију на којој се налази и државу које су му пуна уста и све оне који су гласали за њега. Како другачије него понижење и политичко шибицарење којим је начинио немјерљиву штету самом Предсједништву БиХ се може назвати његова реакција на овонедјељно хапшење бившег функционера Федералне управе полиције Едина Врања приликом уласка из БиХ у Србију због оптужби за ратни злочин над Србима у Горажду током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата.

Зар потез његових најближих сарадника да због поменутог хапшења амбасадора Србије у БиХ путем телефона позову да “пређе на кафицу, јер ће се у супротном наљутити предсједник” није супротан свим узусима дипломатског понашања и зар се таквим понашањем (да се при томе уопште не задржавамо на неуставном термину “предсједник”) не понижава институција на чијем челу се, на свеопшту жалост, налази Комшић.

И ни по муке да се задржао на томе, већ је брже-боље, ваљда у намјери да се прикаже већим србијомрсцем и србомрсцем од Емира Суљагића, отказао учешће на великом међународном самиту поводом 60 година од формирања Покрета несврстаних који ће у октобру бити одржан у Београду. Ко и какву корист ће имати од тог његовог потеза, он очигледно нити хоће, нити ће имати потребу да било коме објашњава, јер политичким шибицарима, клошарима, кокошарима, дрипцима, уличарима, муфљузима, пајацима или ситним хохштаплерима је довољно да им исти такви као што је он кажу: “Нек си им рек'о”.

Али то што је показао и потврдио да му пристају сви наведени “епитети” није ништа у односу на оно што је јуче показао и потврдио. А држањем придике њемачкој канцеларки Ангели Меркел, коју је без имало увијања назвао необавијештеном, показао је да је изгубио компас и дефинитивно потврдио да му је једино хрватско што има у себи - гелер - дошао до мозга.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана