Гдје смо?
Мање нас је за 50.000. Кажу статистичари. Али и без њихових података можемо то демографско стање поприлично добро скенирати голим оком. Промашили бисмо за коју хиљаду, горе, доље, али не бисмо пуно погријешили. Јер голим оком видимо да људи у групама махом одлазе.
Младих, који су просперитет и од којих зависи будућност земље, све је мање на наших подручјима. Већ у основној школи заједно са родитељима, који су прошли сито и решето у овом накарадном систему, кроје планове гдје да се скрасе далеко од родне груде, у којој се посао и даље добија преко везе.
Наравно, поред тог познанства, јавна је тајна да треба добро почастити везу, али и оног ко руководи тамо гдје се запошљава. По обичају, и више је него препоручљиво припремити коверту пуну марака, могу, наравно, и еври, што већих апоена, то наравно, боље.
Наравно, уз све те услове пожељна је чланска карту неке од политичких странака, јер ако је немате, обично се даје савјет да би било и више него добро да тај документ набавите у што краћем периоду.
Без испуњавања тих услова тешко до посла. И све док ми будемо имали такав накарадни систем запошљавања, млади, стручни људи биће све више разочарани и бјежаће главом без обзира од ове земље. И то тамо гдје се поштује стручност и вреднује рад онако како треба.
Стручњаци кажу, криве су миграције. Али шта је довело до тих миграција? Наравно, ништа друго него суноврат систем унутар саме земље. Од запошљавања преко везе, разних малверзација приватника који гледају само да израбе радника, до политичких препуцавања званичника, који једино што стварају у овој земљи је нестабилна ситуација.
Не, неће та напетост довести ни до каквог рата и сукоба, само ће убрзати одлуке оних који су остали да што прије преломе и спакују кофере, те отворе врата ка бољем сутра.
Они што остају, не шире своје породице. Ријетки су млади брачни парови са више од двоје дјеце. Породици је потребна помоћ друштва, институција, а не гурање у даљи суноврат читавог система који, питање је, има ли уопште више шансе за опоравак. Мјере о популационој политици доносе се, посебно у посљедње вријеме, па је јасно да је и код власти коначно упаљен аларм, али оне бар за сада немају никаквог ефекта.
Ни прогнозе нису оптимистичне. Ни за то нам не треба став демографа, јер у овој земљи можда се само на прсте једне руке, ријетко двије, могу пребројати породице које немају најближе да живе и раде у земљама широм Европе и свијета. И тако ће бити и даље. Одлазиће људи, а они што остају имаће једно, двоје дјеце највише, а које ће гурати од ове земље што даље чим постану пунољетни.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
