Гдје нестаде мирис хљеба
Постоје разне врсте инфлације, па и оне које су зову шринкфлација, али и чипфлација. Иако звуче као ријечи из новог хрватског правописа, оне зиста постоје, и ови цјеновни феномени, нажалост, све присутнији су и на нашим просторима.
Шринкфлација је када компаније производе чине мањим, односно смањују њихову количину како би избјегле раст цијена током високе стопе инфлације. И она је уочљива на готово свим животним потрепштинама. Фактички је само паковање соли остало килограмско. Све остало је фактички надувано. Паковања су мање-више остала иста, али је грамажа смањена. Остали простор попуњен је ваздухом. Човјек се просто изненади када отвори неко паковање, тужно и са невјерицом погледом прегледајући садржај кесице.
И чипфлација је термин који се све више помиње, како у свијету, тако и код нас и у окружењу. Наши трговци једноставно желе да остану у тренду. Ова врста инфлације подразумијева да цијене, условно речено јефтине робе и услуга расту по драстично вишим стопама него луксузна роба, због чега службена стопа инфлације тешко одговара стварној којој је изложена једна просјечна породица, односно домаћинство.
Ако погледамо посљедње двије године - цијене цигарета, које се сматрају луксузом, могли бисмо закључити да на њих није утицала инфлација и “покидани ланци санбдијевања”. С друге стране, ако бисмо погледали колико, рецимо, данас кошта обични и све мањи трокут бурека, који се некад сматрао сиротињском храном, баш као и пица у Италији, ствари стоје сасвим другачије. Када би једна породица сваки дан за доручак јела ову питу, мјесечно би потрошила око 600 марака.
Слична ситуација је и код хљеба, животне намирнице коју су погодиле све могуће и немогуће инфлације, па и поменуте двије. Цијена једне векне хљеба дуплирана је у последњих пар година. Некада око једне маркице, а данас двије и више. И онда су нас пекари и трговци почели убјеђивати да неће бити више поскупљења. И не би, уистину. Народ одахну. Паде бар један мали “камен купуса” који је притискао плућа. Али, као и у свакој другој лијепој бајци, постоји већ поменуто - али. Да ли сте по куповини неке векне хљеба погледали у грамажу. Готово да нема више хљеба као некада, када је по ЈУС-у векна морала тежити један килограм.
Како је пролазило вријеме, оне су постајале све лакше. Прво је грамажа пала на 750, а данас имамо случајева да хљеб тежи само 350 грама. Нећемо о томе да ова пецива немају више онај мирис као некада, када се у касним ноћним или раним јутарњим часовима пролазило крај неке од пекара. Тог мириса врућих кифли више нема, осим у нашим сјећањима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
