Газда у кући

Дарко Момић

Парламентарни избори у Србији показали су да Александар Вучић и СНС уживају далеко највећу подршку бирача и да ће много воде протећи Моравом прије него што опозиција успије да му приђе на политички пушкомет, а камоли да га уклони са владајућег трона.

 

Да ли су избори у Србији одржани у фер и демократским условима тема је о којој би се свакако имало шта рећи, али овога пута тема је понашање опозиције у РС наспрам изборних резултата у матици. А понашање које се огледа у томе ко ће прије честитати Вучићу показало је њихово лицемјерје.

Када Вучић говори, рецимо о парама које Србија планира да да Српској, што није у опису његовог посла, већ искључива надлежност Владе Србије, нико од опозиционара у РС не пушта гласа. Ваљда им се подразумијева да он као лидер најјаче странке и најмоћнија политичка фигура у Србији на то има право.

Када Вучић говори о законима које треба да усвоји српски парламент, а иза леђа му стоје премијерка Ана Брнабић или предсједница Народне скупштине Србије Маја Гојковић, никоме од опозиционара то не смета, нити тврде да он тиме умањује значај институција Републике Србије.

Када Вучић показује да суверено контролише све политичке и привредне токове, при чему опет има основа за питање да ли је добро када се сва власт концентрише у руке једног човјека, опозиционари из РС му се диве и сањају да кад порасту буду Вучић.

И питате се шта је у томе лицемјерно? Лицемјерно је то што Александру Вучићу честитају и диве му се за све оно због чега свакодневно приговарају Милораду Додику.

Када Додик говори, рецимо о парама које Србија планира да да Српској, што није директно његова надлежност као српског члана Предсједништва БиХ, опозиционари то проблематизују. Ваљда им се не подразумијева да он као лидер најјаче странке и најмоћнија политичка фигура у РС на то има право.

Када Додик говори о законима које треба да усвоји наш парламент, а иза леђа му стоје предсједница и премијер Српске Жељка Цвијановић и Радован Вишковић и предсједник НСРС Недељко Чубриловић, опозиционарима то смета и тврде да он тиме умањује значај институција РС. При томе погрдним епитетима најчешће ките премијера, чију честитост немају чиме да доведу у питање и који, што је помало заборављено, а јако је значајно, има више учешћа у Одбрамбено-отаџбинском рату од већине опозиционих првака заједно.

Када Додик показује да контролише све политичке и привредне токове и да је газда у својој кући, опозиционари пуцају од зависти, јер желе да имају посљедњу ријеч у својим странкама, као он у својој.

Елем, ако нешто не промијене, боље им је да бојкотују предстојеће локалне изборе. То што демократија подразумијева да гласови тројице чобана вриједе више него гласови двојице академика ништа им неће значити.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана