Каква овлашћења има високи представник у БиХ (2)

Глас Српске
Каква овлашћења има високи представник у БиХ (2)

Јасно је да и сам Савјет за примјену мира раздваја Мировни споразум као интегрални текст од његовог Aнекса 10, те да високог представника на одређени начин чак и подсјећа на обавезу да се задржи у границама својих надлежности

КAКО год радио и на који год начин одлуке доносио, Савјет за примјену мира у БиХ (ПИК) је на свом засједању одржаном 9. и 10. децембра 1997. године у Бону, донио и чувене закључке, у којима је под редним бројем ЏИ утврдио и закључке о високом представнику, који су у неким федералним медијима одмах и егзалтирано проглашени и за "бонска овлашћења". A у тим закључцима се, поред похвала за рад високог представника, у тачки 2. каже и сљедеће: "Савјет (ПИК) поздравља намјеру високог представника да искористи своја крајња овлашћења у регији у вези са интерпретацијом Споразума о цивилном спровођењу Мировног споразума, у циљу олакшавања тешкоћа путем доношења обавезујућих одлука, кад он сматра за неопходно, о сљедећим питањима: а) вријеме, мјесто и предсједавање састанцима заједничких институција; б) привремене мјере које ступају на снагу кад стране нису у могућности да се договоре и које остају важеће док Предсједништво или Савјет министара не усвоји одлуку о том питању у складу са Мировним споразумом; ц) друге мјере при осигуравању примјене Мировног споразума у цијелој БиХ и њеним ентитетима, као и неометаног рада заједничких институција. Такве мјере могу укључивати активности против лица која обављају јавну службу или функционера који изостају са састанака из неоправданих разлога или за које високи представник сматра да нарушавају правне обавезе успостављене Мировним споразумом или рокове за њихово спровођење". Из наведеног текста је извучен потпуно погрешан закључак да је високи представник овлашћен за тумачење, примјену па чак и промјену Дејтонског споразума у цјелини, а не само његовог Aнекса 10. Јер, обичним лингвистичким тумачењем, а посебно упоређивањем закључака ПИК-а са Aнексом 10 Дејтонског споразума, и најпросјечнији правник може да извуче сљедеће закључке: - Да и сам Управни одбор ПИК-а прави примјетну разлику између Дејтонског споразума у цјелини и једног његовог Aнекса, то јест Споразума о цивилном спровођењу. Наиме, ПИК "поздравља намјеру високог представника да искористи своја крајња овлашћења у регији у вези са интерпретацијом Споразума о цивилној примјени Мировног споразума". Јасно је, дакле, да и сам ПИК раздваја Мировни споразум као интегрални текст од његовог Aнекса 10, те да високог представника на одређени начин чак и подсјећа на обавезу да се задржи у границама својих надлежности. - ПИК дозвољава високом представнику доношење "обавезујућих одлука кад он сматра за неопходно", али га истовремено обавјештава и о томе да такве одлуке могу да се односе само на "сљедећа", тачно набројана питања, и то: а) вријеме, мјесто и предсједавање састанцима заједничких институција - Горе наведено се може протумачити једино као право високог представника на доношење привремених мјера у случајевима када се бојкотују или на сличан начин избјегавају састанци у заједничким институцијама. б) привремене мјере које ступају на снагу кад стране нису у могућности да се договоре и које остају важеће док Предсједништво или Савјет министара не усвоји одлуку о том питању у складу са Мировним споразумом; Овим закључком ПИК даје високом представнику овлашћење за доношење привремених одлука, када стране нису у могућности да се договоре. Међутим, према мишљењу ПИК-а, ове мјере могу да се односе једино на питања из надлежности Предсједништва БиХ и Савјета министара БиХ, али не и из надлежности парламената.. Будући да Предсједништво и Савјет министара БиХ нису законодавни органи, онда је потпуно јасно да високом представнику овим није дато и право да намеће законе, будући да је доношење закона у искључивој надлежности Парламентарне скупштине БиХ и ентитетских парламената, као јединих легитимних носилаца законодавне власти. Тим прије што је тачком 3. члана 3. Aнекса 10 одређено да "правну способност која може бити потребна за извршавање његових/њених функција" високи представник "ужива у складу са законима БиХ", а свакако и према њеном Уставу. ц) друге мјере при осигуравању примјене Мировног споразума у цијелој БиХ и њеним ентитетима, као и неометаног рада заједничких институција. Такве мјере могу укључивати активности против лица која обављају јавну службу или функционера који изостају са састанака из неоправданих разлога или за које високи представник сматра да нарушавају правне обавезе успостављене Мировним споразумом или рокове за њихову примјену". Иако се на овом мјесту помињу "и друге мјере", из преосталог дијела овог текста је више него видљиво да се ради о понављању већ поменутих ставова ПИК-а, који се односе на готово прозаичне ситуације избјегавања састанака, "бјежања са часа" и сличних ометања рада заједничких институција. Исто тако, "нарушавање правних обавеза успостављених Мировним споразумом" могло би подлијегати санкционисању само уколико се ради о акцијама које су директно усмјерене против Дејтонског споразума, али никако не и за ставове којима се штити уставни поредак утврђен тим истим споразумом. A тим споразумом је, рецимо, Српској установљена правна обавеза да има своју полицију, све док се другачије и на уставан начин не договори. Правна обавеза институција Српске је да пренос уставних надлежности обављају на искључиво уставан начин. A санкционисање оних који се придржавају тих правних обавеза сигурно не би представљало стварање правне сигурности, која се до сада третирала као врхунски међународни стандард. Оно што поред свега наведеног остаје нејасно јесте и чињеница да се и дан-данас, читавих дванаест година послије Дејтона, и даље расправља о "примјени мира у БиХ", као да смо још у рату, и више је него чудна чињеница да нашу судбину све ово вријеме кроји један прегломазна машинерија са мноштвом различитих операција. Зато би било неопходно да неко већ једном прогласи да је рат завршен прије дванаест година. Јер, ми то већ одавно знамо, али би био ред да то сазнају и неки други. A и да и ми већ једном почнемо читати онако како је написано, а не како нам се каже... Синиша ДAВИДОВИЋ (Крај)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана