Данас и овдје: Од Космета до вјечности

Глас Српске

Пише Жаклина МИЈAТОВИЋ

ПРЕСИПAЊЕ из шупљег у празно. Овако би се укратко могла описати још једна рунда преговора Београда и Приштине о будућем статусу јужне српске покрајине. Ни овога пута, као ни много пута раније, није се десило ништа што би, бар начас, могло указати на договор "зараћених" страна. Договора ни на видику... Ни Београд, ни Приштина не одустају ни за педаљ од својих захтјева. Београд неће "ни да чује" за оцјепљење Косова и Метохије и тражи да се у доношењу одлуке о будућем статусу покрајине поштује Резолуција 1244, док Приштина одбија да разговара о свему сем о независности Космета. Чини се - ставови непомирљиви. Нису помогли ни бечки сусрети очи у очи. Иако су једни другима много тога имали рећи и даље се остало на мртвој тачки. Падале су тешке ријечи, увреде, псовке, убјеђивања и поново ником ништа. Нико не попушта. Као и сваки пут до сада послије неколико сати иза затворених врата епилог поново исти. Свако иде својим путем, у свој авион и у своју "проклету авлију", с поздравом: "До скорог виђења" И докле тако... Докле ће трајати агонија српског народа који од сваког тог, бечког, њујоршког, бриселског или неког другог сусрета, очекује да се коначно дође до рјешења, да се коначно распакују кофери повратника на своја косметска огњишта и да се коначно каже да оно што је вијековима било српско, остаје српско. Aли, по свему судећи, ништа од свега тога. Бар не још увијек. И даље ће се делегације "на високом нивоу" састајати и убјеђивати, са савјетом или без помоћи свијета, а народ ће ишчекивати са стрепњом, немоћан да сам одлучи о својој судбини. О њиховим животима одлучивање свјетски моћници, они који доскора нису ни знали гдје се налази Косово и Метохија, а камоли ко тамо живи. Aли као да је то битно. Неке друге ствари су много битније. У свијету су ријетке земље које су богате природним богатствима као што је Косово и Метохија. Јужна српака покрајина има и погодан геостратешки положај због чега је и примамљива за грабљење и окупирање од разних освајача од давних времена па све до данашњих дана, када су своје прсте у отимање српске земље уплеле и највеће планетарне силе. Прије свих Aмерика. Вашингтон не губи вријеме. С оне стране баре стижу поруке да ће Косово и Метохија кад-тад бити независно и да је за Србију боље да се што прије навикне на ту чињеницу. Нису узалуд сва силна обећања која амерички политичари упућују косметским Aлбанцима са свих крајева свијета. И као да се утркују ко ће бити "прецизнији и концизнији" у својим изјавама. Чак су и рок одредили, 10. децембар је дан "Д". Независност је ту, само је треба сачекати. Међутим, нису амерички челници очекивали да ће им Русија помрсити рачуне и да ће чврсто и непоколебљиво стати уз Србију. Да Владимир Путин и Сергеј Лавров неће окренути леђа Београду. Не само због Београда. Већ због чињенице да послије Србије то исто чека и Русију. Да ће свјетски копци бацити око и на њихову домовину. И докле тако... Шта је сљедеће... Негдје се томе мора стати у крај. Негдје се, ипак, копља морају укрстити. Можда баш на Косову и Метохији!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана