Економија, не политика

Ведрана Кулага

БиХ је дуго на климавим ногама, може се рећи од самог почетка. Имала је и има успоне и падове, али све се чини да, како је старија, постаје неозбиљна, а не одговорна и стабилна земља.

То се не може, али се и не покушава сакрити јер је циљ појединаца да тим сталним враћањем у прошлост држе ову земљу, ма каква она била, даље од боље будућности.

Политика и нарушени односи међу политичарима доминирају. На дневни ред се враћају одређене жеље и иницијативе које нису успјеле да заживе у вријеме када су и биле на столу и када се о њима преговарало.

Превише времена ова земља је изгубила на састанцима који су унапријед били осуђени на пропаст. Превише времена је протекло у играма ко ће кога прије потопити, а увијек је актуелно питање шта се заправо дешава када се затворе врата, те да ли је то и колико другачије од онога када се појаве пред грађанима и саопште шта су, односно о чему нису постигли договор.

У тим круговима вртимо се од почетка, а излаза нема.

Зато, с друге стране, трпи све остало. Трпи привреда, трпи обичан човјек и радник који само жели да се његов рад цијени и да му живот буде достојан човјека. Политичке игре гуше економију и тјерају становништво да одлази у потрази за бољим животом.

Чак и они којима новац није толико потребан пакују кофере јер не могу више да гледају управо те политичке игре које су предвиђене у ударном термину.

Ако надлежни желе да овај дио Балкана опстане, потребно је да сви спусте све тензије и трајно поцијепају сулуде идеје са којима свако мало излазе у јавност и поново себи обезбјеђују главне улоге.

Ипак, и неке друге ствари понекад изађу у први план.

Ових дана то је обећање, односно очекивање да ће изградња моста на Сави код Градишке коначно почети наредног мјесеца, јер је ријеч о пројекту који се предуго чека. Најављено је и полагање камена темељца за будући мост на Сави код Раче, који ће бити дио аутопута који треба да буде још једна спона између Републике Српске и Србије.

БиХ, односно Републици Српској требају развојни пројекти. Требају јој нова радна мјеста и боља, генерално, клима, јер ако се овакво стање настави, ти и други мостови могли би само да послуже за одлазак, а не долазак.

То не може, наравно, да се поправи преко ноћи. Нико нема магични штапић да једним потезом помири и усагласи политичаре, те економију подигне на завидан ниво и тако омогући пристојне послове и плате радника у БиХ.

Не цвјетају руже ни вани, али је ипак сигурније и то је оно што наши људи и говоре када преломе да закључају врата и оду без ријечи. Све док је овакво стање на политичкој позорници, биће све више таквих и то морају да схвате управо ти главни глумци јер је одговорност на њима.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана