Данас и овдје: Европски (не)принципи

Глас Српске 09.10.2007 00:00

Пише Бранко ДОКИЋ

ВИСОКИ представник у БиХ Мирослав Лајчак није прихватио Додиков и Силајџићев Протокол о реформи полиције тврдећи да он "није у складу са три принципа Европске уније". Не опредјељујући се у овом тренутку ни за ни против Протокола, волио бих да високи представник веома принципијелно објасни шта није у складу са Принципима. Наравно, то није једноставно, јер је о реформи полиције, од самог почетка, много тога непринципијелно. Као прво, непринципијелан је назив Принципи Европске уније. То би значило да ЕУ има принципе полицијских структура који важе за њене чланице. Aли то, сви знамо, не постоји у ЕУ. Принципи су измишљени само за БиХ. И добро се зна ко и како их је измислио и зашто им је такво име дато. Непринципијелно је и од високог представника који на заједничкој сједници оба дома Парламента БиХ каже да реформа полиције не подразумијева уставне промјене и да све реформе, па и полицијске, морају да буду прилагођене Уставу. Само десетак дана каније изјави како примјене принципа тражи промјену устава. И то је изгледа примјерено само за БиХ. Јер, у сувереним земљама, којима управљају њени грађани, подразумијева се да су све реформе у складу са Уставом. И редосљед промјена је до краја принципијелан. Прво се мијења Устав, па му се прилагођавају реформе. Изгледа да је високом представнику та принципијелност у Протоколу засметала, јер је њиме предвиђено да ће реорганизација полицијских структура пратити уставну структуру земље. Aко се пође од тога да је Протокол једини документ о реформи полиције иза кога стоје партијски лидери и из Републике Српске и из Федерације БиХ, уз то и највећих партија, онда би било принципијелно да је тај документ стављен на сто као основа за израду споразума прихватљивог за већину. Био би то и добар знак да међународни представници у БиХ почињу уважавати ауторитет домаћих политичара не дијелећи им пацке и не пријетећи смјенама. Крајње је вријеме да се у овој јадној земљи одустане од Конфучијевог рецепта обезглављеног народа старог више од двије и по хиљаде година. По Конфучију, наиме, повјерење у државнике је важније и од војске и од хране. Јер, "онај народ који изгуби повјерење у своје државнике, изгубљен је народ". Да смо ми у БиХ изгубљени народи допринијели су заједно и домаћи политичари и међународни представници. Показало се то и на питању Протокола. Прве реакције су указивале на преквасалу лидерску сујету зашто је то урађено без њих. Други су отишли и даље. Потегли су одмах све своје везе по Европи убјеђујући их да Протокол није у складу са принципима тражећи да се не прихвати у Бриселу као основа за парафирање Споразума о стабилизацији и придруживању. Показали су тиме, по не знамо који пут, да је њихова сујета изнад интереса и народа и државе. Да је обрнуто, што би било нормално, једва би дочекали зрачак свјетлости, који је Протокол указао, да се деблокира процес интеграције БиХ у Европску унију. Неки лидери из Федерације БиХ су, опет, по појави Протокола, прихватили Лајчаков приједлог као, уз мале измјене, веома добар. A зна се да су исти тај приједлог одбили као потпуно неприхватљив чак и као основу за разговоре. Када говоримо о Лајчаковом приједлогу он може да буде прихватљив, и за мене лично, а вјерујем и за већину у Републици Српској уз само једну измјену - да полиција Републике Српске буде управна организација одговорна Влади и Народној скупштини Српске, као што је, уосталом, и по Уставу БиХ и Уставу Републике Српске. Aли, баш у томе изгледа и јесте основни проблем. Јер, кум Принципа и његова кумчад из Федерације БиХ су подразумијевали нестанак Полиције Републике Српске. A да то неће ићи тако најбоље говоре поруке "Полиција Републике Српске ће чувати твој гроб" којима су се предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић и предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик завјетовали покојном предсједнику Републике Српске Милану Јелићу над његовим отвореним гробом. A свима је познато да је покојни предсједник Јелић прихватао само ону реформу полиције која подразумијева да је Полиција Републике Српске, институција Српске. Високи представник и политички лидери из Федерације БиХ, а најмање они који су коалициони партнери у Парламентарној скупштини БиХ, би морали да схвате да је завјет озбиљних људи јачи и од било чије сујете. Зато би већ морали, да су сви партијски лидери у БиХ сјели и ставили на сто и Протокол и Лајчаков приједлог, и да сједе док не постигну компромис који ће бити у складу са Уставом БиХ и уставима ентитета, на шта их обавезују и заклетве које су положили при преузимању функције на коју су бирани. Народу је потребан компромис, а најмање му је битно како ће се он звати. Назовите га и Споразум Додик - Силајџић - Човић - Тихић - Иванић - Љубић, а можете му додати и Босића, Лагумџију, Михајлицу и друге. Нека им сујете свима буду задовољене. A, о међународним принципима и непринципима неком другом приликом. Веома добро се могу сагледати на простору Хрватске, БиХ, Србије - Космета. Прексиноћ сам гледао један ТВ прилог о Космету са страшном поруком. Српска дјеца у Приштини играју фудбал у ходнику зграде, јер не смију ван. Знајући то, наравно, УНМИК пише извјештај о испуњењу стандарда на Космету препоручујући његову независност. Веома принципијелно, признаћете. Само што не знам по којим принципима...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.