Данас и овдје: Европски пут

Глас Српске 15.10.2007 00:00

Пише Бранко ДОКИЋ

ДЕФИНИТИВНО је јасно да је прије неколико година замишљени концепт реформе полиције у БиХ пропао. Навикли да будемо кажњавани, новинари се утркују питајући високог представника кога ће и како казнити. Изгледа да је то и најважније. Наравно да за то нису криви новинари. Они само раде свој посао и утркују се ко ће први доћи до информације. Криви су, свакако они БиХ политичари који нису у стању да остваре своје екстремне циљеве договором са политичким партнерима из других странака, па заштиту траже од високог представника. Та навика траје већ готово десет година. Aли како даље, питање је сада? Aпсурдно би било да високи представник потегне за бонским овлашћењима и наметне споразум полицијској реформи. Он такво право нема ни по Бонској декларацији. Лајчаков протокол, наиме, подразумијева промјену Устава БиХ и устава ентитета, због чега и није био прихватљив за Републику Српску. Високи представник нема право да мијења Устав, тако да таква одлука не би могла да буде обавезујућа. Било би контрапродуктивно потезати за било каквим казненим мјерама према било коме. То би још више радикализовало и овако радикалне политичке ставове и могло би да блокира остале политичке договоре. Може се очекивати да ће Европска комисија реаговати по европским стандардима. Европска унија промовише јединство својих чланица обезбјеђујући да су све донесене одлуке у складу са интересима свих њених грађана. Европско вијеће је у децембру 2001. године основало Конвенцију за припрему нацрта Устава ЕУ. Предсједавајући конвенције је био бивши предсједник Француске Валери Жискар. Конвенција је консензусом усвојила Нацрт уставног споразума у јуну 2003. године, који је и формално потписан у Риму 29. октобра 2004. године. И поред тога што је већина држава чланица ратификовала овај споразум, гласачи су, на референдумима у Француској и Холандији средином 2005. године, одбили да га усвоје. Одмах послије тога, поштујући вољу грађана, Европско вијеће је објавило тзв. период преиспитивања Уставног споразума. Процес европских интеграција тиме није заустављен. Други карактеристичан примјер је Норвешка. У јануару 1972. године у Бриселу су ратификовани уговори о пријему Данске, Ирске, Велике Британије и Норвешке у Европску заједницу. Као што је познато, Норвешка ни дан-данас није чланица ЕУ, јер је већина њених грађана на референдуму гласала против чланства. Aко Европска комисија цијени рационалним да се организује, на примјер, референдум у Српској о промјени њеног Устава па да полиције Републике Српске не буде институција Српске сигурно је да би више од 90 одсто њених грађана одбило такву промјену. И њихова воља би се морала поштовати. Европски пут подразумијева примјену европских стандарда који једнако важе за све. То би у овој ситуацији значило да ће Европска комисија објавити период преиспитивања тзв. Европских принципа реформе полиције у БиХ. У том периоду би требало наставити преговоре па и парафирати споразум о стабилизацији и придруживању. Тиме би Брисел послао јасну поруку свим грађанима БиХ да им на европском путу стоје поједини политичари који су их обмањивали обећавајући им оно што није могуће. Само у БиХ постоје снаге које би реформом мијењале Устав. Ми знамо да ћемо на путу у Европску унију морати и уставе прилагођавати. Aли ћемо знати да су те промјене неопходне због испуњавања тачно дефинисаног европског стандарда. Три европска принципа нису европски стандард, јасно је сваком добронамјерном. ОХР се огласио најавом да ће дићи руке од реформе полиције. То ће бити добар потез. Јер је то заиста ствар домаћих политичара. Било би принципијелно да паралелно с тим, ОХР својим ауторитетом посредује код Европске комисије да реформу полиције избаци из услова за потписивање Споразума, на исти начин како је ОХР ауторитетом својих појединаца угурао реформу као услов. Изненађују, међутим, образложења поводом наведене најаве ОХР-а. Они сматрају да су најодговорнији за неуспјех преговора они који су одбили први принцип, који се односи на законодавство. "Политичари из Републике Српске нису прихватили први принцип, онај за који су 2005. године рекли да се слажу. Закон на нивоу државе мора регулисати све полицијске структуре у БиХ", истиче се у саопштењу ОХР-а. A зна се да је управо Република Српска направила нацрт Закона о полицијским структурама у БиХ који је већ у скупштинској процедури. Један сам од двојице оних који су тај нацрт предали у руке замјенику високог представника и објаснили му његов садржај. Речено нам је да ћемо сљедеће седмице добити њихов коментар. Прошло је и неколико седмица, а коментара нема. Тим нацртом је регулисано, између осталог, и постојање полиције Републике Српске као институције Српске. Aко у ОХР-у сматрају да се државним законом регулишу само државне институције подсјетићу их на другачију праксу. Законом о комуникацијама БиХ, који је наметнуо господин Петрич, телеком оператери су у потпуном власништву ентитета. Законом о јавном радиотелевизијском систему успостаљени су државни и ентитетски јавни сервиси. Све је то и ОХР-у познато. A познато му је, такође, и то да све док је у ОХР-у замишљена реформа полиције услов за потписивање Споразума, на европском путу БиХ стајаће, један бивши његов први човјек.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.