Извјесној госпођи, клиничком психијатру, колегиница је препоручила да заврши курс Силва метода, нахваљен као нови талас у науци, који "нам долази из Aмерике". Послушала ју је и упала у раље чаробњака, који користи, између осталог, и хипнозу, строго забрањену у здравственој пракси
После предавања у једном граду у југоисточној Србији, пришла ми је једна дивна дама, у пратњи супруга. Рекла ми је:
- Госпођо Биљана, пажљиво сам слушала шта сте одговорили мојој колегиници на питање о Силва методу. Ја сам клинички психијатар и вечерас сте у публици имали још две моје колегинице, које су заједно са мном завршиле Силва метод. Њих две су отишле са предавања у убеђењу да сте им Ви највећи непријатељ, а ја Вас молим да ми помогнете.
Погледала сам је упитно и збуњено, и понудила да са супругом седне за мој сто.
- Не знам како ја могу помоћи стручњаку вашег профила - рекла сам.
- Ствар је у томе што сам ја пре пет година доживела једну велику породичну трагедију - почела је причу моја сабеседница - умро ми је отац. Тешко ми је падала и његова болест, а смрт ме је, чини ми се, дотукла. Колегиница која Вам је вечерас поставила питање, препоручила ми је да завршим курс Силва метода, који је нахвалила као нови талас у науци, који нам долази из Aмерике. Прихватила сам. И стварно сам једно пола године осећала извесно побољшање, а онда су ствари почеле да се крећу нежељеним током. Сада патим од бројних физиолошких поремећаја, а најважније је што ми је потпуно изостала менструација. Све је то праћено хроничном малокрвношћу, честим упалама мокраћних и дисајних органа, општом слабошћу. Реагујем као да је мој организам потпуно изгубио имунолошки систем, а Силва методом требало је да га у потпуности ојачам.
Хипноза забрањена
Разумела сам о чему говори. Рекла сам јој да узме моју књигу, у њој ће наћи одговор, а ја ћу јој укратко препричати: тзв. Силва метод, за своју подлогу користи хипнозу, астрологију, кирологију, физиогномику и графологију.
- Као што знате, као лекар, хипноза је у нашој здравственој пракси строго забрањена! Иако би аутосугестија могла да има позитивне ефекте у решавању неких психолошких проблема, Силва метод нуди аутосугестију, зачињену "техником три прста" што је магијска техника и увођење у алфа стање бројањем уназад, које карактерише тзв. црне секте. Затим, приметићете да је Хосе Силва из друге секте - ТМ преузео њихова достигнућа на пољу "контроле људског ума" и "креативне визуелизације".
Кажем јој још: Можда нисте знали да је учење о "нагуалу", кога Силва преузима од Кастанеде, заправо учење о вешцу. У Шпанском краљевском речнику ћете наћи да "нагуал" дословце значи "вештац", чаробњак, маг". Да ли сада схватате да тај метод са науком нема баш никакве додирне везе, а са окултизмом још како?
Та госпођа је потврдно климнула главом. Дуго смо још разговарале о овом методу и њеном проблему. Она је, фактички, постала зависник од Силва метода и тражила је излаз не толико у његовом потпуном напуштању, већ у адаптацији. Отворено сам јој рекла да мора да направи радикалан потез, ако жели озбиљан напредак у свом здравственом стању.
Окултизам није лек и не може се прописивати на кашичице. Схватила је шта сам јој рекла, али не знам шта је на крају урадила.
Овај сусрет подсетио ме је на причу о једном пријатељству кога је нарушио Силва метод.
Споменка је радила у органима Федерације, где је и упознала своју знатно млађу пријатељицу, новинарку Љиљану. Њихове године и различите обавезе нису биле препрека за почетак дивног пријатељства које је трајало годинама. Напротив, мудрост и животно искуство које је имала Споменка, помагали су младој новинарки да разреши неке своје емотивне дилеме, а Споменка је преко Љиљане упознала дивно друштво младих девојака, које су се сваког четвртка окупљале "на женским вечерима" у Љиљанином стану, одакле би даље одлазиле у позориште, на Скадарлију, у шетњу и сл.
Споменка је, будући да је била најстарија, убрзо у том друштву постала велика "мама", поуздани пријатељ и саветник. Она је увек била ту да притекне у помоћ Љиљани, када јој је умро отац, па Горици, када јој је такође, недуго затим, умро отац и Зорани, када је упала у љубавни троугао због неверства њеног дечка. Све их је тешила и помагала као своју децу.
Одлазак у пензију болан
И изван тог круга, Споменка је важила за жену великог и широког срца. Њена старија пријатељица Беатина, била је тежак болесник. Иако је имала сина и снаху, којима је завештала свој стан, они су је нередовно посећивали, па је често била и гладна и хигијенски незбринута. Споменка је бар два пута недељно, из чистог алтруизма, помагала тој старици. Подигла је и одгајила обоје деце своје сестре и пружила бесплатни кров над главом не само девојци из њеног завичаја, већ и њеном момку, све док се нису венчали. У њеној кући се увек кувало за неколико особа више, да се нађе и за путника намерника, да нико не остане гладан и неугошћен. Таква је Споменка.
A онда је уследила болна преломница у њеном животу - одлазак у пензију. За динамичну жену, каква је била, која је дневно увек комуницирала са великим бројем странака, то је био страховити прелаз у, како јој се чинило, кућну чамотињу. Уз то, ни та пензија није пала у срећно време, већ у доба хиперинфлације у Југославији, тако да је она, као новопечена пензионерка, почела да трага за алтернативним начинима како да побољша свој квалитет живљења.
(Наставиће се)
