Диплома

Милијана Латиновић
Диплома

О реформи образовања у Републици Српској и усклађивању наставних планова и програма те уписне политике са потребама тржишта рада прича се већ годинама. Прича се, али не ради довољно.

Годинама смо школовали кадар који није могао доћи до запослења и годинама је чамио на бироу за запошљавање. Од правника и економиста, којих се на факултете уписивало и по неколико стотина, до љекара и свих других профила.

Мало који факултет или средња школа су се реформисали до те мјере да су замрзнули смјерове са којима нема будућности, да су се окренули профилима за којима вапи привреда.

О упису у средњу школу сувишно је и говорити. Српска већ годинама нема занатлије ни за лијека. Нема јер још из породице креће прича да је важно завршити факултете послије којих се у одијелу са краватом сједа у фотељу или, евентуално, носи бијели мантил.

Сва друга занимања су, најблаже речено, мање вриједна. Како, забога, да један родитељ дијете упише на занат па да сутра носи плави мантил или радно одијело! Шта ће рећи родбина, комшије...

То је главна теорија родитеља који по сваку цијену гурају дјецу на којекакве факултете без размишљања каква их будућност чека када заврше.

Јер џаба све десетке овог свијета, џаба дипломе најпрестижнијих факултета ако на тржишту рада нема упражњених радних мјеста за те профиле.

С друге стране, школованих занатлија нема, а пријеко су нам потребни. Нема јер су они који су давно испекли занат махом похрлили у иностранство, гдје су плаћени боље него љекари код нас, а нема и зато што се тек ријетки упишу на занате.

Свијетао примјер ових дана долази из Рударског факултета у Приједору који од идуће академске године планира да покрене нови студијски програм у области заштите животне средине. Оне који се упишу и заврше овај студијски програм чека сигуран посао. И то је правац којим треба да иду и остале образовне институције, да отварају смјерове за кадар који тражи тржиште рада и да се свим силама труде да те смјерове промовишу на најбољи могући начин те привуку што више младих. То је једина будућност и за образовни систем и за домаћу привреду.

Од писања којекаквих стратегија нема користи јер углавном остају мртво слово на папиру. Потребни су конкретни потези свих надлежних у Српској, и у школству и у пословној заједници, јер једино заједничким радом може се доћи до успјеха. Само у том случају диплома ће вриједјети, у супротном, остаће комад папира.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана