Парафиран споразум о придруживању Србије са ЕУ

Глас Српске 08.11.2007 00:00

Овај споразум велико је признање за европску Србију и доказ да Србија има капацитет да постане пуноправна европска земља, и да ће њени грађани убудуће изграђивати свој живот по европским стандардима и вриједностима, рекао Борис Тадић

БЕОГРAД - У Бриселу је јуче парафиран Споразум о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Србије, пренијела је Бета. Споразум су парафирали потпредсједник Владе Србије Божидар Ђелић и комесар за проширење ЕУ Оли Рен, а церемонији је присуствовао и предсједник Србије Борис Тадић. Тадић је изјавио да је овај споразум велико признање за европску Србију и доказ да Србија има капацитет да постане пуноправна европска земља, као и да ће грађани Србије убудуће изграђивати свој живот по европским стандардима и европским вриједностима. Предсједник Србије је пружио увјеравања да ће бити постигнута пуна сарадња са Хашким трибуналом и изразио очекивање да ће идуће године бити потписан Споразум о стабилизацији и придруживању. Европски комесар Оли Рен рекао је да је парафирање Споразума први конкретан корак ка интеграцији Србије у ЕУ, што ће дати конкретне економске користи, подстаћи инвестиције, отварање нових радних мјеста и бољу заштиту грађана. Послије парафирања Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, споразум улази у "интерну процедуру" у оквиру припрема за његово потписивање и процес ратификовања у Србији и ЕУ који може да траје и двије године. Парафирање споразума значи да је текст споразума договорен и да се неће суштински мијењати, рекао је агенцији Бета савјетник у Канцеларији за придруживање ЕУ Владе Србије и координатор преговора Владимир Међак. Он је додао да су могуће једино "правно-техничке измјене" текста, односно исправљање техничких грешака. Влада Србије, послије парафирања Споразума, шаље текст на превод и затим свим министарствима на мишљење да би након потписивања споразума, пошто се за то испуне политички услови, донијела приједлог закона о ратификацији који доставља парламенту на усвајање. - За Србију је то релативно једноставан процес у односу на ЕУ, пошто се споразум преводи на један језик и усваја у националном парламенту - рекао је Међак. ЕУ, међутим, мора споразум да преведе на 23 језика чланица и затим достави приједлог одлуке за потписивање споразума Савету министара ЕУ на усвајање. Министри спољних послова Уније морају једногласно да усвоје ту одлуку. У том случају, они истовремено овлашћују представника који ће потписати споразум. Након потписивања споразума слиједи ратификација у Скупштини Србије, Европском парламенту и националним парламентима чланица ЕУ. Међак је оцијенио да ће за то отприлике бити потребне двије године, а пошто је то дуг период, да се не би чекало на спровођење споразума у Србији, истог дана када се потпише Споразум о стабилизацији и придруживању, потписује се и "прелазни споразум". Тај "прелазни споразум" обухвата најважније аспекте ССП - економске уређене главом 5, који се односе на стварање зоне слободне трговине ЕУ - Србија, и одредбе о усаглашавању српског законодавства са европским, што је уређено главом 6 Споразума. То је могуће пошто су те двије области само у надлежности Брисела, а не чланица ЕУ. Прелазни споразум затим ратификују Србија и институције ЕУ, односно Савјет министара и Европски парламент. Крај леденог доба Парафирање Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом ваља схватити као знак да је најзад окончано "ледено доба" у односима Београда и ЕУ, оцијенила је јуче њемачка штампа. - Ваља се надати да ће Србија благовремено испунити политичке услове које од ње захтијева Европска комисија, те да ће ССП моћи да буде брзо потписан - пише минхенски "Зидојче цајтунг". У истом тону пишу и остали најважнији њемачки дневници, у којима доминирају наслови попут онога у "Зидојче цајтунгу" - "Похвале Србији, покуде Турској" или, ипак, онога у "Франкфуртер рундшау": "Србија похваљена, критикован примјеран ђак Хрватска". Сарадња Европска комисија је спремна да учини све како би Споразум о стабилизацији и придруживању био што прије потписан са Србијом, али пуна сарадња с Хашким трибуналом остаје неопходан услов за то, рекао је јуче шеф делегације Европске комисије у Србији Жосеп Љоверас. - Лопта је сада у дворишту Србије - рекао је Љоверс на конференцији за новинаре на којој је представио извјештај Европске комисије о напретку Србије у 2007. години. Он је додао да Комисија сматра да је могуће што скорије потписати споразум са Србијом и да је спремна да скрати процес правне ревизије и превођења споразума, посебно јер се битно не разликује од споразума потписаног са Црном Гором, али да очекује да се услов пуне сарадње с Трибуналом што прије испуни. Додао је да ће одлука о потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом бити донијета на основу процјене сарадње Србије са Трибуналом коју ће дати главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.