Демографске приче из градског превоза

Данијела Бајић

- “Гдје нам је мали Петар, нисам га видио 100 година?”

- “Није баш 100, али јесте пет. Толико има да је отишао у Данску. Није више ни мали, оженио се Данкињом и добио двоје дјеце, научио је њихов језик и ради у неком хотелу на рецепцији.”

- “Штета, био је добар студент, све десетке.”

Пресретнути разговор двојице пензионера из бањалучког градског аутобуса линије 13п осликава највећи пораз овог друштва у посљедњих неколико деценија.

Без обзира на то што не треба занемарити прекомјерну задуженост, споре реформе и “вјечну” транзицију друштва, рјешавање проблема миграције нашег народа у друге државе требало би да буде приоритет број један. Рачунајући само од посљедњег пописа становништва до данас Република Српска је изгубила 35.000 становника, у просјеку 5.000 сваке године.

Неко би рекао да то није много, неко други да су то читави Лакташи и кусур.

- “Још си у истој фирми? Како иде посао, каријера?”

- “Јесам. Само нисам више стручни сарадник, јер сам добила унапређење.”

- “Супер. Ниси се удала? Дјеца?”

- “Немам ти ја времена за породицу.”

Пресретнути разговор на истој линији између двије дјевојке у раним тридесетим открива другу страну медаље истог проблема. Мање нас је и због тога што се рађа мањи број дјеце.

Чак је и суперзатворено друштво као што је кинеско је прогутало кнедлу па је, са првобитно дозвољеног једног, прво помјерило границу на двоје, а ових дана је паровима дозволило да имају троје дјеце.

То у преводу значи да су препознали демографски проблем и покушавају да га ријеше, за њих, екстремним мјерама.

Зашто и ми не бисмо, на примјер, родитељима четворо или више дјеце поклонили стан?

На шта се све троши новац то је минимум за те мајке које су, на неки начин, недовољно признати хероји данашњице.

Оне су одлучиле да трампе каријеру за породицу и такав избор треба читавом друштву да буде светиња, да га баштинимо, промовишемо и подстрекавамо.

Ако у неком наредном периоду овај сегмент побољшамо и прогласимо побједу над падом наталитета који је данашња неминовност, лакше ће нам пасти и одлазак наших људи у бијели свијет. Знаћемо да бар неко остаје.+

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана