Данас, сутра, прекосутра
На адресе заједничких институција у БиХ годинама иду оправдане критике јер махом не успијевају да одговоре изазовима на било којем пољу, а због тога испаштају сви грађани. Без обзира на то којем народу припадају.
Посљедњи у низу примјера који говоре томе у прилог су резултати ревизије који показују да надлежни на том нивоу власти, упркос упозорењима, нису предузели потребне активности, или како службеници воле рећи “мјере и радње” да обезбиједе ефикасну набавку личних докумената и њихову пуну функционалност. Због таквог односа грађани, према оцјенама, не могу да буду сигурни да неће доћи до застоја у издавању личних карата и возачких дозвола, што је поражавајуће. Али није ни изненађујуће ако се погледа шта је све на “дугом штапу” у овој и оваквој БиХ.
Политика у овој земљи игра главну улогу. Због непобитне чињенице да још има оних који у миру желе да добију што им није пошло за руком у рату, ова земља годинама тоне све дубље у сопственом блату умјесто да се сви држе њеног дејтонског уређења, те заједничким снагама гурају напријед све који још под овим дијелом неба виде будућност.
Али не. Својеврсни вербални ратови не престају. Само се настављају. Дошли су до тог степена да се тешко успије стишати бура на политичкој сцени, а да је друга почела. И тако укруг, не губећи на интензитету, већ и добијајући у годинама попут ове када ће све политике под лупу бирача.
Иако је готово цијели свијет дошао у незавидан положај због сукоба Русије и Украјине, који Запад свјесно потпирује, духовима прошлости не дају мира ни у БиХ. Свако мало се чују пријетње ратом, помиње се неко пребројавање у земљи у којој, уз неки проценат усијаних глава, има становништва колико у неком малом свјетском селу.
Умјесто да се коначно дозову памети и домаћи хушкачи, али и странци који им аплаудирају на томе те почну да раде у интересу свих у БиХ, свједочимо жалосној свакодневици у којој готово ништа не успијева, осим енормног, а крајње беспотребног ширења мржње и потпиривања тензија. Посебно из такозваног политичког Сарајева.
И док тако политичари сами бирају и одлучују како се понашати од случаја до случаја, у институцијама на заједничком нивоу власти не пролази готово ништа што је од интереса за грађане у овом глобално турбулентном добу.
Одговор на пандемију вируса корона није био добар, закочена је помпезно најављена прича о смањењу стопе ПДВ-а и укидању акциза на гориво како би се помогло одавно напаћеним народима којима кризе нису новост, али које инфлација гута.
То су само нека од крупних питања која чекају боље дане јер многи на том нивоу власти се понашају у смислу “не мора данас”. Може сутра, прекосутра, а заправо је требало да буде јуче.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
