Далеко од свега

Ведрана Кулага

БиХ годинама не успијева да стане, па чак ни да се приближи зеленој грани и тако покаже да може напредовати, јер је за то потребно да сви они који то стално говоре и нешто конкретно ураде на том питању.

На готово свим европским и свјетским листама смо традиционално на дну, а годинама најспорије у региону идемо путем који води у Европску унију, за коју се залажу готово сви који се нешто питају у овој и оваквој БиХ.

Тај пут није нимало лак, али би било много лакше напредовати да је БиХ нормална земља, да се расправља о економским и социјалним реформа које треба спровести у дјело да би, прије свега, грађанима био бољи живот, али не. Политика и неке неостварене жеље са краја прошлог вијека још царују у њеном свакодневном животу.

Та политика условљавања и ината довела је до тога да ни послије годину дана од када су бирачи изашли на биралишта није формирана комплетна власт на нивоу БиХ и ФБиХ, иако се зна ко је однио побједу у октобру прошле године и за кога се већина одлучила.

Чињеница је да је Република Српска једина испунила постизборне обавезе, али “технички мандат” и нарушени односи на заједничком нивоу у много чему утичу и на њену позицију, посебно на међународном плану јер се све, ипак, гледа у пакету.

А тај пакет је на веома лошем гласу. Оправдано.

Европски суд за људска права у Стразбуру донио је јуче још једну пресуду у којој је утврдио да БиХ крши људска права јер локалних избора у Мостару нема деценију, што је за не повјеровати, као и да готово деценију у дјело још није спроведена одлука у случају “Сејдић и Финци”.

Ниједно оправдање нема упориште. Можда га је било прије неког времена, али сада не. Само је истина да се ништа не миче са мрве тачке, или боље да БиХ тоне све дубље.

И Савјет Европе је запријетио да би БиХ могла бити суспендована из тог тијела у којем, додуше, и није заступљена ове године јер због неформирања власти није именовала парламентарну делегацију за ту дестинацију.

Ни из ЕУ нема похвале. Не зна се више са које стране стиже више обећања, да ли из Уније која упорно истиче да је уз БиХ, или од стране надлежних на домаћем терену који упорно тврде да су опредијељени за чланство у ЕУ, али не раде готово ништа на том питању. Као ни у свом дворишту.

БиХ је у претешкој ситуацији. Излаза нема ни на помолу, а једино извјесно је да постаје све сиромашнија када је у питању број становника, те да је на путу да руши неславне рекорде по дужини стажа без власти.

Недопустиво много времена је потрошено узалуд и све је мање шансе да се земља врати на прави пут, јер једино од чега БиХ тренутно није далеко јесте дно.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана