Чување будућности

Анита Јанковић-Речевић

Илегална сјеча и крађа шуме једно је од најчешћих кривичних дјела у Републици Српској и БиХ, земљи у којој се шумарство сматра једном од најуноснијих привредних грана.

Иако се под шумама у БиХ налази око 50 одсто укупне површине земље, непланска сјеча и незаустављиве шумокрадице потпуно су им измијениле изглед, па тако полако, али сигурно, остајемо без тог природног богатства.

Годинама се штета од крађе шуме и илегалан извоз трупаца у Српској мјере милионима марака у буџетима, међутим еколошка штета је далеко већа и поразнија јер новим стаблима треба неколико деценија да израсту.

У посљедње четири године Српска је предузела низ мјера да заустави бесправну сјечу. Влада РС је 2015. године усвојила акциони план на основу којег се врши контрола промета шумских дрвних сортимената. У контролама учествују шумарска инспекција, јавно предузеће и припадници МУП-а РС, а контролишу промет дрвних сортимената, пиланска постројења и бесправну сјечу. Међутим, све то није зауставило лопове који и даље из државних шума односе велики новац. 

Тим тврдњама у прилог иду званични подаци предузећа “Шуме РС”, према којима је за шест мјесеци ове године штета у шумским газдинствима премашила 800.000 марка. Шумокрадице су бесправно посјекле и отуђиле 5.048 кубика. Пошло им је за руком да неопажено посјеку и додатних 786 кубика, али на пут су им стали полиција и лугари па те дрвне сортименте нису успјели да отуђе.

Да је крађа шумских сортимената честа показују и полицијски извјештаји према којима су припадници Министарства унутрашњих послова РС у првом полугодишту ове године евидентирали 96 кривичних дјела у тој области, што је за 21 кривично дјело више у односу на исти период лани.

Ситуација на терену је таква прије свега јер је шумски бизнис веома уносан посао с обзиром на то да се не улаже готово ништа, а зарада је више него добра. Један од разлога зашто се крађама тешко стаје у крај је и тај што, бар ако је судити према кулоарским причама, у тој бранши има много подмићивања, почевши од оних најнижих чувара, преко инжењера, па све до оних на највишим функцијама.  

Од изгледа шума у великој мјери зависи и квалитет животне средине. Осим што су плућа планете, људима користе за рекреацију, туризам, а имају и велику улогу. Зато, ако желимо сачувати шуму, неопходно је да што хитније саставимо тим од неподмитљивих инспектора, полицајаца и лугара који ће имати храбрости да се супротставе мафијашким и лоповским притисцима. Чувањем шума чувамо будућност!

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана