Црне тачке не блиједе

Милијана Латиновић

Евидентирање, обиљежавање и санирање такозваних црних тачака на путевима у Републици Српској, на којима су до сада угашене десетине живота, најактуелнија је тема из области безбједности саобраћаја већ годинама. Међутим, осим пребројавања и означавања тих опасних мјеста, надлежни нису далеко одмакли. Чак и те активности спроводе се са закашњењем, односно идућих мјесеци бројаћемо најопаснија мјеста и дионице путева у прошлој и 2017. години.

Наду да ће коначно бити смањена црна статистика на путевима пробудила је вијест из маја прошле године да је у плану санација три најопасније кривине - Пиљагићи, Тутњевац и Љубогошта, на којима је погинуло највише људи у саобраћају. Возачи, али и сви други учесници у саобраћају, очекивали су да ће то “исправљање” кривина бар почети у прошлој години. Међутим, све административне процедуре још нису завршене, па тако ни кривине нису “испеглане”. Као и обично, компликоване и дуготрајне административне процедуре коче почетак радова и док све дозволе и сагласности не буду обезбијеђене ни багери не могу изаћи на терен. У готово свакој досадашњој анализи надлежних на листи најопаснијих мјеста на путевима у Српској налазе се исте дионице. Без обзира на то, из године у годину бројимо и означавамо изнова, али никако да почну конкретне мјере за спас живота у саобраћају. И док црне тачке односе младост, ми изнова бројимо и таман кад мислимо да смо на корак ближе конкретном рјешењу, снијег прекрије та мјеста, па у прољеће кренемо испочетка, од препознавања опасних дионица до огромне папирологије. Тако се већ годинама вртимо укруг.

Правци и кривине које спајају општине и градове на којима је настрадало највише људи свима су одавно познати и нема потребе да сваке године губимо и вријеме и новац на то пописивање. Морамо да се помјеримо с мртве тачке и засучемо рукаве, како бисмо колико-толико допринијели безбједности у саобраћају. Тужно је што се овим проблемом надлежни највише баве тек када одјекне вијест да је млади живот изгубљен на некој од опасних кривина. Ове дионице морају бити боље обезбијеђене, са много више саобраћајне сигнализације, која ће на сваком дјелићу пута упозоравати возаче. Свакако, не треба заборавити ни чињеницу да повећању црне статистике на друмовима доприносе и бахати возачи који олако притишћу папучицу гаса и јурцају путевима.

Крајње је вријеме да промијенимо методологију рада и престанемо понављати старе грешке. Вријеме је одавно за предузимање конкретних мјера. Колико ћемо још чекати да бар почне дуго најављивана санација поменуте три црне тачке, тешко је процијенити. Остаје само нада да црни низ на тим дионицама неће бити настављен и у овој години.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана