Цеста петровачка

Милијана Латиновић

Породице жртава и рањени у нападу хрватске авијације на избјегличку колону на Петровачкој цести током акције “Олуја” 24 године чекају правду. И не само они. Да злочинци буду изведени пред суд и плате за своја недјела чекају и породице оних који су мучки убијени у Сводни код Новог Града, цести Глина - Двор и Сувој Међи. Ни душе њихових најмилијих већ скоро двије и по деценије не могу да нађу смирај док злочинци ликују.

Иако схрвани од бола и помало уморни од борбе за истину и правду, породице жртава и рањени у злогласној “Олуји” истрајни су у доказивању истине о страхотама којима су свједочили, а једина нада им је Европски суд за људска права у Стразбуру.

Истрагу о тим немилим догађајима већ годинама води Тужилаштво БиХ, али очигледно безуспјешно. Судије и тужиоци у БиХ по већ добро познатом рецепту перу руке од догађаја у којима су страдали Срби. Доказе који би веома брзо распетљали цијелу ситуацију и потврдили све оно о чему породице жртава и рањени годинама говоре без имало стида гурају под тепих. Сваке године пред годишњицу “Олује” породицама настрадалих изнова бацају прашину у очи говорећи да је истрага у току.

А да су имали имало слуха за породице настрадалих или да су само радили свој посао, ништа више од тога, случај би већ одавно био затворен јер је јавна тајна одакле су авиони полетјели и ко је издао наредбу да буду гранатиране колоне цивила. Међутим, све то није довољно судијама и тужиоцима у Сарајеву, који на оба ока жмуре на српске жртве и ни не помишљају на то да коначно подигну оптужнице за злодјела почињена над Србима у “Олуји”.

Породице убијених и они који су преживјели рањавање принуђени су да сакупе снагу за још једну битку, ону пред судом у Стразбуру. Увелико припремају документацију којом потврђују сродство с убијенима, а рањени медицинску документацију. Одлучни су у намјери да их нико и ништа не заустави у тражењу правде.

Прича о жртвама и рањенима у “Олуји”, нажалост, само је још једна потврда суноврата правосуђа у БиХ, гдје правда и правичност нису за све исте, никада нису биле, а по свему судећи, неће ни бити. Својим нечињењем судије и тужиоци у правосудним институцијама БиХ само изнова соле ране и не дају им да зацијеле.

Таквим односом, посебно према српским жртвама, стварају само погодно тло да сјеме мржње и раздора међу народима у БиХ поново проклија, а народу у овој земљи, без обзира на то којој нацији и вјери припада, који је страдао кроз вијекове више не пада на памет да синове у смрт шаље.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана