Из мог угла: Дијалог за будућност

Глас Српске 10.11.2007 00:00

Пише Клифорд БОНД

ЖЕЛИО бих да на половини мог једногодишњег мандата поднесем извјештај о помацима које су ради унапређења животних услова у подручју Сребренице остварили државни, ентитетски и општински органи као и међународне организације у оквиру заједничке конструктивне сарадње. Морали смо почети са ублажавањем политичких тензија и стварањем простора за дијалог. Одлука о премјештању цркве са приватног посједа у Коњевић Пољу на нову локацију била је битна, јер је њоме истакнута важност поштовања права грађана у цијелој БиХ, без обзира на њихову етничку припадност. Што се прије ова одлука имплементира, то ће се прије постићи потпуније повјерење. Ово је само мали корак у односу на чињеницу да су многи који су планирали и починили геноцид у Сребреници и даље на слободи. Мјере које је високи представник Мирослав Лајчак предузео почетком јула, донесене у координацији са властима Републике Српске, с циљем убрзања истрага осумњичених са "сребреничке листе" биле су значајне за жртве и јавност као потврда да ће они који су имали удјела у звјерствима у Сребреници бити доведени пред лице правде. Одлука о финансирању тима међународних истражилаца и о отварању канцеларије државног тужиоца у Сребреници оснажиће ове напоре и надамо се убрзати процес истрага. Још једна значајна иницијатива била је и одлука претходног високог представника Шварц-Шилинга да надлежност за Спомен-обиљежје и мезарје Сребреница/Поточари пренесе на државни ниво и да СИПA буде задужена за безбједност ове локације. То је била хумана и морална геста, а не политичка, и заслужује подршку грађана цијеле земље. Иако је ситуација у погледу реда и мира у Сребреници добра, повратници су из разумљивих разлога осјетљиви на питање безбједности, стога ми радимо са ентитетским органима на томе да се успостави и одржи етнички избалансиранија полицијска структура у општини. Када сам поново дошао у Сребреницу у мају ове године, мој утисак је био да се мало тога промијенило од моје прве посјете овом граду 2001. У посљедњих шест мјесеци, органи Републике Српске су уложили више од 40 милиона марака у инфраструктуру и јавне услуге у овом подручју. Познато ми је да ће у буџету Републике Српске за 2008. годину бити предвиђена додатна средства за ову сврху и да ће општински органи бити укључени у планирање и утврђивање приоритета за утрошак ових средстава. Савјет министара БиХ је такође одобрило пакет мјера од 10 милиона марака за опоравак Сребренице који укључује изградњу, обнову и развој инфраструктуре у Сребреници, те промовисање пословања и унапређење јавних служби. Ово је добар пакет и сви желимо да се он што прије реализује. Федерација БиХ је издвојила више од четири милиона марака за пројекте одрживог повратку у подручју Сребренице и средства за подршку образовања. Сврха конференције коју су 3. јула организовали УНДП, међународни донатори и општина била је да се прикупе развојна средства за Сребреницу, у чему се и успјело, те да се координација између донатора побољша а њихове активности боље ускладе са приоритетима које је одредила општина. Мали али ипак важни први кораци предузети су на повећању могућности запошљавања Бошњака у јавним службама и предузећима. То је позитивна ствар али је свакако потребно урадити више о том питању. Велики број нових радних мјеста биће створен само ако привучемо приватна улагања. То је разлог због којег смо 6. новембра организовали велику конференцију о могућностима улагања у Сребреницу. Конференција је показала да постоји интерес инвеститора. Једна америчка и словеначка фирма су најавиле планове о улагању у Сребреницу. Сада општинске, ентитетске и државне власти треба да, уз подршку међународне заједнице, заједно раде на томе како би се овај потенцијал преточио у више улагања и више радних мјеста. Упркос споразуму о побољшању приступа здравственим услугама, који су почетком године потписали Федерација БиХ и Република Српска, повратници у подручје Сребренице се жале да још увијек нису у могућности добити потпуни љекарски третман и бенефиције на које имају право. Такав је случај и са другим социјалним услугама, што је велика аномалија када је ријеч о пружању здравствене његе и социјалне заштите у БиХ. Власти у оба ентитета морају радити на овоме као хитним питањем. Холандска и америчка влада раде на покривању цијелог подручја Сребренице радио и телевизијским сигналом, што ће значајно смањити осјећај изолираности који имају становници у удаљенијим подручјима. ЦИСЦО системи ће ускоро осигурати бежични приступ Интернету, чиме ће школе и омладина остварити бољу повезаност са свијетом. Све ове позитивне иницијативе ће успјети само ако се очува конструктиван дијалог међу свим субјектима у Сребреници. За дијалог су потребни храброст и повјерење. Дијалог ће бити од кључног значаја у предстојећим мјесецима ако желимо постићи споразум о питањима као што су давање концесије на изворску воду љековите бање Губер, довођење других предузећа у регион и осигурање боље националне заступљености у полицији и другим јавним службама. У току свога рада у протеклих шест мјесеци увидио сам да су грађани Сребренице, након свега што су проживјели и упркос сталним, реалним проблемима, заиста у стању да заједно раде на изградњи боље будућности. (Aутор је изасланик високог представника за подручје Сребренице)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.