Бити хуман је наша обавеза
Да ли сте знали да годинама круже гласине како прослављени српски фудбалер Немања Матић обилази продавницу у родном мјесту Врело и плаћа дугове мјештана?
Чули сте сигурно и то да је уплатио неколико десетина хиљада евра за лијечење болесне дјеце, било је по медијима.
Да ли сте знали да је Новак Ђоковић младој тенисерки без чула слуха платио пут на Аустралијен опен? Или да је глумац Кијану Ривс чак 70 одсто своје зараде од блокбастера “Матрикс” уплатио за истраживање леукемије?
Знате ли да Милорад Додик плаћа превоз за породице чију дјецу у Русију чека трансплантација бубрега, а док Бранислав Бореновић донира вишак од повећања плате, Владо Ђајић поклања на хиљаде јаја за Васкрс?
Лако је свима њима, рећи ће просјечни конзумент овдашњег медијског садржаја, па и глобалног, који не мањкају овим или сличним објавама.
Они су пуни као брод, додаће скептици, уз опаску да је логично да људи са изнадпросјечним зарадама буду широке руке кад је у питању помоћ најугроженијима.
И онда их све заједно поклопи дјевојчица Павла из Бањалуке која са оцем купује намирнице и доноси их у “Мозаик пријатељства”, а сличан гест имао је и млади Алекса, мало старији од Павле, али истог великог срца које је од малих ногу научило шта је хуманост.
Ови и слични примјери нам говоре да у доброти не смије бити предрасуда, јер свакако није истина да су само познати укључени у хуманитаран рад. Можда су њихови потези видљивији и на радару јавности због личне славе са којом морају да се носе, али то не значи да раја не помаже рају, ако ничим другим, бар “цвајом” за ручак или топлом ријечју и добрим савјетом. Данас се погрешно тумачи дефиниција хуманости и често се мјери бројем јединица и нула на уплаћеном рачуну, а можда је баш том некоме новац миноран у односу на топлу ријеч и пажњу као једини чин хуманости потребан у датом тренутку.
Бити хуман значи помоћи, бити ту за некога, саслушати га јер си можда једини на свијету који ће се усудити на то.
Бити хуман значи трчати за некога, поклонити косу, посветити пјесму, прећи пут дуг неколико хиљада километара пјешке некоме у част.
Или већ нешто треће, што ће на најпозитивнији могући начин утицати на наше окружење или особу којој је такав облик пажње потребан, јер су хуманост и великодушност посебно цијењене врлине у данашње вријеме. Увијек су биле цијењене, међутим, у овом лудом, узбурканом свијету потребне су више него икада.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
