Безобразлук
Више није гориво криво за поскупљење основних животних намирница, у првом реду хљеба, сада су то плате радника. Том реченицом пекари у Српској правдају своју политику формирања цијена.
Дакле, иако је гориво појефтинило, али и брашно, њима не пада на памет да снизе цијене хљеба и осталих пекарских производа. Очито да листи њихових изговора нема краја. Да нису плате радника, нема сумње да би било нешто друго. Листа њихових изговора је неисцрпна. Бесконачна.
Уштеде по питању куповине брашна и горива, они тврде, прелиће на плате радника. Да би их задржали. Па да су им до сада давали оно што су зарадили мијесећи и пекући даноноћно хљеб, кифле, пите сада не би имали тај проблем. Али када је дошло стани-пани онда морају да дижу плате. Али у свему ће нема сумње, како то устаљена пракса пословања код нас налаже, настојати да највећи дио тих уштеда прелију у своју касу, него на рачуне радника који брашњави и исцрпљени прековремено раде више сати.
Јер да повећавају плате, како тврде, била би навала на домаће пекаре и то радника из Аустрије и Њемачке, а не Индијаца и Турака који нам тренутно мијесе и пеку хљеб. Када би само могли да завиримо у њихову платну листу, нема сумње да се не би изненадили. Јер разне манипулације и искориштавање радника, које је дубоко урезано у поре послодаваца Српске, немогуће је искоријенити. Свака навика тешко се лијечи па тако и она када је ријеч о искориштавању радничких леђа за остварење милионске добити.
Није то, да се разумијемо, пословна политика само пекара у Српској већ и осталих произвођача, трговаца и оних који наплаћују своје услуге. Крше прописе гдје год стигну. Не бирају вријеме. Остају и ноћу на послу. Али само у тим случајевима. Јер данашња цијена ријетко је већ она сутрашња. Међутим, када треба да промијене цијене наниже тада је тај потез, гле чуда, неозбиљан.
У цијелој тој причи неозбиљни су само они и грађани их једино, очигледно, бојкотом могу натјерати да се понашају како би требало. Можда ће када новац почне да се топи у њиховим касама коначно схватити да појефтињење није неозбиљно, него пријеко потребно грађанима Српске.
Дакле, лани у ово вријеме свима је за инфлацију било криво гориво, од званичника до произвођача. Сада смо дошли у ситуацију да и новинари доприносе поскупљењима, јер гле чуда, о томе стално причају и пишу.
Криваца има дакле и међу медијима, али и радницима. Нико од њих, одмах да буде јасно, није крив већ су то они који траже кривца на другим адресама. Након плата радника, али и новинара остаје нам да видимо који је идући разлог са неисцрпне листе изговора за даље осиромашивање грађана ове посрнуле земље. Нема сумње да нас опет неће изненадити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
