Бацај, бацај паре

Маријана Миљић Бјеловук

Власти БиХ немилице бацају новац пореских обвезника. Да, бацају. Њихов рад најбоље се описује само том ријечју.

Тој траљавости и немарности власти у БиХ не види се крај. Да је тако показује и податак да је лани међународним финансијским институцијама отишло више од седам милиона марака, јер власти нису повукле одобрене кредите. Дакле, задужују грађане, затим те кредите не користе па плаћају пенале међународним кредиторима.

Таман када помислимо да је немарности власти у БиХ дошао крај, она повуче нови потез и покаже грађанима да их и даље може изненадити. Наравно, никако у позитивном смислу, већ само у негативном. Уосталом, грађани су се и навикли да им скоро сваки потез власти БиХ доноси само штету. О користи само могу да маштају.

Свака нормална и иоле разумна власт би већ када се задужила настојала да тај новац уложи у пројекте и побољша живот грађана. Да, свака власт која се брине о својим грађанима. То није случај са БиХ. Они се том политиком у БиХ не воде. На крају крајева, нико више од грађана и не очекује да они засучу рукаве и почну да раде. Ваљда су се и навикли на њих такве неодговорне, немарне и траљаве. Нажалост! Не треба ни да говоримо да позамашну своту новца узимају за тај свој “рад”.

Дакле, у овој земљи изненађења грађане више ништа не треба да изненади. Можда би их изненадило само када би власт почела да ради оно за шта је изабрана и да, када их већ задужује, повлачи те кредите, а не да плаћа додатне камате јер новац није повучен. Али, о томе док прође још која деценија, можда и вијек. Неке нове генерације ће можда уживати у томе, ако до тада уопште икога буду могли изненадити.

Али док је БиХ, страни кредитори не треба да страхују да ће им се финансијска слика имало покварити. Штавише, могу да очекују да ће финансијски извјештаји сваке године бити све бољи. Сефове ће им пунити БиХ. Како отплатом већ постојећих кредита, тако и давањем новца за неповучене кредите.

Ни мање ни више, него ће новац пореских обвезника дијелити и шаком и капом. Изгледа се они воде оном народном: “Има се, може се”. Јасно је и да се тиме не би водили да је њихова каса и новчаник у питању. Тада би била она народна да им је змија у новчанику, сефу, на рачуну или шта још све имају.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана