Ал' се некад добро јело

Место хлеба меса бела, принцес крофне - вангла цела, сувих шљива и кољива и резанце с маком. Е, кад се само сетим, ал' се некад добро јело, баш. Таман смо били гладни када се зачу: 'Сидо! Вечеру, бог те вид'о!' Одједаред - астал шарен, сос парадајз, кромпир барен, суве шницле, ко проминцле, кара-батак сваком. На подварку ћурка, зна се. Гди је ћурка, ту је прасе. Онда торте, разне сорте и резанци с маком. Еј, кад се само сетим, ал' се некад добро јело, баш!” Стихови су ово Балашевићеве легендарне пјесме чији наслов у данашње вријеме поново постаје више него актуелан.

Инфлација која посљедњих неколико мјесеци попут маларијске грознице тресе прије свега Европу, па самим тим и БиХ, доводећи већину грађана у ситуацију да храна па и оне најосновније животне намирнице постају све више луксуз. 

Паприкаши су постали клин чорбе, сарме посне, подварци без меса, а астали тужни и полупразни. Чварци су постали попут руског кавијара (35 марака килограм). Инфлацији се пак радују прасићи, док су пилићи у страху, јер ове године мало ће људи моћи себи приуштити неку “печеницу”, али и куповину неког већег примјерка за сушење и прављење кобасица, јер би за ову “традицију” требало издвојити око 1.000 марака. Минимум.

И сами рафови по тржним центрима или месницама постали су попут изложбених простора, с тим да се у њих још увијек не плаћа улаз. Тако је све више оних који пред рафовима стоје и уздишу са зацакљеним и сјетним очима, пјевушећи Балашевићеву пјесму. Стога и пасуљ са сланиницом и ребарцима постаје све више деликатес, јер је цијена до сада незаобилазне намирнице у нашој исхрани достигла више од 30 марака, приближавајући се цијени килограма пршута. Стога се оброци све више своде на барен кромпир, вангла цијела. Помфрит пак само у изузетним и свечарским околностима. И то не као прилог.

Нажалост, ни веганци се немају баш чему радовати, поготово они који купују органске производе те и они пјевуше, “ал' се некад добро јело, баш”.

Нажалост, све више је оних који упозоравају како се не ради о неком пролазном тренду, већ озбиљном проблему и упали коју ће бити тешко ријешити неким антибиотиком. Могуће је примијенити одређене аналгетике, попут ограничавања цијена одређених намирница, што је за почетак наредне године најавила Влада Српске, али питање је колико и ове мјере могу помоћи у садашњим околностима, јер је БиХ велики овисник од увоза. Има ту много и трговачког мешетарења што можемо видјети на примјеру нафтних деривата, али и хране. Јер како је могуће да у продавницама литар уља једног произвођача кошта 3,9 КМ, а другог 6,1 марку. Бог те вид'о! 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.