Вјетрови прошлости

Ведрана Кулага

БиХ годинама не успијева да пронађе излаз на прави пут, а један од разлога за то је чињеница да на многе ствари из прошлости није стављена тачка, јер се неке од њих упорно гурају под тепих, а друге крајње непотребно истичу у први план.

У Сијековцу надомак Брода јуче је обиљежена 27. по реду годишњица од када су непријатељске снаге звјерски убиле неколико десетина жена, дјеце и стараца на кућним праговима. Недужних цивила, а за те и друге злочине над српским народом у Посавини и на другим мјестима у БиХ нема казне, док се припадници тог истог народа окрутно кажњавају за све и свашта. Па чак, како тврде представници породица, и када нема доказа да су починили оно што им се ставља на терет.

Многи злочинци још нису изведени пред лице правце. За многе, нажалост, по свему судећи, то вријеме неће ни доћи, јер мјесеци и године узимају своје. Свједоци нестају, умиру. Предмети купе прашину на столовима и ладицама. Баш као и ревидирана Стратегија за рјешавање предмета ратних злочина. Усаглашена, па испарила прије потписа из институција на нивоу БиХ.

Такав однос према жртвама није добар, јер жртва је жртва. Свако ко је тих тешких деведесетих година прошлог вијека починио ратни злочин треба да и одговара за њега, али селекција која је видљива свих ових година не треба никоме у БиХ. Барем не би требала.

БиХ оптерећују многе теме. Стално тјерање ината појединаца и враћање на дневни ред ствари на које је одавно требало да буде стављена тачка, а већи дио њих датира још из рата и првих послијератних година.

Рат се догодио и то нико не може да избрише. Као што нико не може и не смије да занемари да је жртава било на свим странама, односно да су и Срби страдали. И српске мајке оплакују дан-данас своје синове, бројне породице још траже посмртне остатке својих најмилијих, јер су опструкције почеле мало након што је рат заустављен.

Тужилаштво БиХ није одговорило задатку. Сијековац је један од примјера за то и док год правосуђе не изађе на прави пут и не врати се праву и правди, на тај пут неће ни цијела ова земља. Још има времена за то, али веома мало. Питање је само да ли има и толико воље да се скрене на прави пут.

Ту прилику Уставни суд БиХ добиће за два дана, када ће се пред судијама поново наћи апелација да буде укинуто обиљежавање 9. јануара, као Дана Републике Српске. По ко зна који пут, али ће од одлуке суда зависити много тога.

Одавно је вријеме да се на неке теме стави тачка, да се одређене ствари ријеше на прави, а не политички начин и да коначно ова земља, оваква каква јесте, покуша да буде нормално мјесто за живот, а не црна тачка у којој дувају још само вјетрови прошлости.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана