Научни скуп "Саобраћај за нови миленијум"

Глас Српске
Научни скуп "Саобраћај за нови миленијум"

Брза вожња и непримјерено понашање возача главни узроци великог броја саобраћајних несрећа... Неопходан национални програм и стратегија безбједности саобраћаја, нагласио Игор Радојичић

ДВAДЕСЕТ три одсто више погинулих и 43 одсто више повријеђених у односу на прошлу годину, поражавајући је биланс на путевима Републике Српске, а основни разлози су брза вожња и непримјерено понашање возача. У просјеку, преко двије стотине људи у Републици Српској изгуби живот у саобраћају. Овај податак саопштен је јуче у Бањој Луци на трећем Међународном научно-стручном скупу "Саобраћај за нови миленијум", који се одвија под покровитељством предсједника Народне скупштине Републике Српске Игора Радојичића и Aкадемије наука и умјетности Српске. Национални програм безбједности саобраћаја Републике Српске, према мишљењу организатора научног скупа и предсједника програмског одбора Драге Талијана, један је од стратешких докумената за регулисање проблема безбједности у саобраћају, а научни скуп треба да понуди смјернице за његову израду. Од нашег националног програма, навео је, очекујемо да синхронизује стручне ефекте који су већ дали резултате у појединим земљама и створимо континуитет у дјеловању, а рјешавању проблема приступимо рангирајући их по приоритетима. - Неколико ствари које се стратешки морају рјешавати су неприлагођена брзина, појачање контроле возача који возе под дејством алкохола и опојних дрога. Програмом желимо да подстакнемо и употребу сигурносног појаса која треба возачима да постане рутина - поручио је Талијан. Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић рекао је да је саобраћај у Републици Српској једна од тежишних области, јер је инфраструктура сваке државе њена "жила куцавица". Радојичић је додао да су озбиљни развојни програми и просторни планови већ усвојени у Народној скупштини Републике Српске за развој друмског, модернизацију жељезничког и успостављање редовног авио-саобраћаја. Говорећи о безбједности у саобраћају, Радојичић је нагласио да ће бити размотрен национални програм и стратегија безбједности саобраћаја Републике Српске у средњорочном периоду. - То су веома важни документи из којих ће произаћи и обавезе Владе Републике Српске - рекао је Радојичић. Министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Чубриловић истакао је да од учесника скупа међу којима је осам страних држављана и 17 доктора наука очекује да ће својим излагањима допринијети позитивним рјешењима у саобраћају. - Циљ нам је да послије овог скупа и одређених потеза који треба да услиједе смањимо број страдалих бар за трећину - поручио је Чубриловић. Замјеник министра комуникација и транспорта БиХ Веселин Пољашевић оцијенио је да ни Република Српска ни БиХ немају довољно новца да би се инфраструктура поправила. - Био бих задовољан када бисмо за 15 година успјели да подигнемо инфраструктуру на ниво Европске уније. Ипак, мора се рећи да је на развоју саобраћаја у посљедњих десет година доста урађено - рекао је Пољашевић. Професор београдског Саобраћајног факултета Крсто Липовац рекао је да је недостатак стратешких докумената заједничка бољка свих земаља региона. - Уколико добијемо стручну сагласност, националну стратегију безбједности у саобраћају понудићемо на усвајање властима Српске. Народна скупштина треба да задужи републичку Владу за разраду стратегије и да донесе национални план реализације мјера безбједности у саобраћају. Наш краткорочни циљ је да Република Српска до 2012. године смањи број страдалих у саобраћају за 50 одсто у односу на 2000. годину у којој је погинуло 208 људи - закључио је Липовац. Ж. БAШИЋ Хрватска Према ријечима потпредсједника концерна "Aграм", који ради и у БиХ, и предсједника хрватске канцеларије за осигурање Маријана Ћурковића, у Хрватској број погинулих не расте, али да су саобраћајне несреће честе. - Имамо релативно нове путеве и то је знак да оне нису суштински узрок несрећа већ понашање возача. Број повријеђених у Хрватској је велики. У прошлој години на нашим путевима страдало је 709 људи. Ове године, послије годишњих одмора тај број ће вјероватно на крају године бити већи - додао је Ћурковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана