Кад срце изда

Анита Јанковић-Речевић

Умрем ли, биће то од срца…, стихови су који се, нажалост, свакодневно обистине код готово 20 становника Српске који умру од посљедица кардиоваскуларних болести.

Брз начин живота, стрес, нервоза, забринутост, али и нездраве животне навике, попут нередовне и неправилне исхране, све више се негативно одражавају на људско здравље. Када се томе дода прекомјерно конзумирање дуванских производа, алкохола, угљених хидрата и масне хране, трагичан исход готово је неминован.

Због такве, погрешне свакодневице кардиоваскуларне болести годишње у свијету однесу милионе живота, а само прошле године срце је у Српској издало више од седам хиљада људи. Здравствена статистика у РС неумољива је и када су у питању тумори, који су лани скратили животе више од три хиљаде грађана. Исти случај је и у земљама региона, али и цијелој Европи, гдје погрешан начин живота незаустављивом брзином узима данак.    

Оно што је посебно поражавајуће је што мождани и срчани удари све чешће односе животе младих. Старосна граница са седме и шесте деценије спустила се на четврту, а од срца оболијевају и младићи и дјевојке у раним двадесетим годинама.

Да је ситуација забрињавајућа, примјер је смрт деветнаестогодишњег младића из Новог Града чије је срце јуче престало да куца чекајући на трансплантацију. Угашена младост свима нама треба да буде опомена да слушамо савјете стручњака који свакодневно упућују апеле да је могуће спријечити знатан број пријевремених болести ако се прибјегне здравом начину живота. Мало је оних који су спремни те савјете да послушају. На кампање за престанак пушења годишње се издвајају милиони, али страствени љубитељи никотина, нажалост, олако гледају на најстравичније слике карцинома плућа који их не могу одгурнути од лоше навике. Размишљајући погрешно да се то њима не може догодити, годинама су зависници од дуванског дима. Исто је и са љубитељима добре чашице, као и са гурманима који свој организам свјесно трују масном, љутом и зачињеном храном.    

Већина се здравља сјети тек када нека болест узме маха и тада почињемо неки нови, здравији живот, али, нажалост, за многе то буде касно. Стога превентивни прегледи бар једном годишње морају бити обавеза сваког човјека како нам злокобне болести не би поквариле животне планове и гасиле младост.      

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана