Истина и правда на испиту

Ведрана Кулага

Од завршетка рата на овом дијелу Балкана прошле су готово три деценије, али ратна тематика још није ни близу краја јер још има оних који с времена на вријеме хушкају духове крваве прошлости - некада из срца, а некад из потребе.

На стотине предмета ратних злочина још скупљају прашину у правосудним ладицама, хиљаде осумњичених за гнусна дјела слободно шетају улицама као да се ништа није догодило. Као да нам се причињавају слике свих мајки и очева који су ушли у позне године у црнини, тражећи истину за пострадалу дјецу. Као да умишљамо жал у ријечима оних кћери и синова који очеве, стричеве и друге најмилије знају са пожутјелих слика и из породичних прича. Као да су деведесете биле ружан сан. Камо среће, али нису.

Хапшење злогласног ратног команданта некадашњег Петог корпуса Армије РБиХ Атифа Дудаковића и дружине његових сабораца је одјекнуло с прољећа, а оптужница је подигнута у јесен. Папир је само потврдио што су многи годинама знали, али их, бог зна зашто, нису хтјели да слушају. Знали су да је у налету припадника Петог корпуса убијено више од 300 Срба, махом цивила у позним годинама, а на листи за одстрел су били и заробљени војници који нису ни били у прилици да се боре за живот.

Ти злочини на подручју Босанског Петровца, Кључа и других општина у том дијелу БиХ само су дио злочина који ни данас, иако је прошло исувише много година, нису добили епилог. И мајке убијених у Добровољачкој улици и Тузланској капији још чекају истину о страдању својих најмилијих, као и многе друге које вјера, ипак, полако издаје.

Вријеме чини своје и против тога се може само правдом, али и она је превише успорила. Ни правди се, изгледа, не долази под овај дио небеског свода.

Правосуђе је највише подбацило, а није смјело ни најмање. То је један од кључних разлога због чега данас, након толико година, можемо да чујемо све што чујемо и видимо што видимо.

А то је да међу нама још има оних који би ратовали поново, који би поново покушали да освоје неосвојиво и који би били најсретнији када би предмети злочина застарјели.

Обични смртници, са друге стране, желе миран живот и да та истина, која је један од кључева за будућност, дође што прије јер је превише година протекло узалуд. У препуцавањима, у опструкцијама, лажима, креирању разних стратегија и других аката који никада нису показали резултате на терену, као што ни сви злочинци нису изведени пред лице правде. Нажалост.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана