Још једном о књижевној ревизији по сарајевском рецепт

Глас Српске
Још једном о књижевној ревизији по сарајевском рецепт

Мењање записа недопустиво и кажњиво, истакао Миро Вуксановић... Не дозволимо да нам из живих глава ишчупају језик, истакао Зоран Костић... Надлежне институције треба да реагују, упозорио Душко Певуља... Министарство цивилних послова БиХ затражило да се грешке исправе

"НЕЋЕШ ми вјеровати, али све је ово истина, мачкове ми пређе!" Овим ријечима нашег књижевника Бранка Ћопића могла би да почне и наша прича, јер је једнака оним његовим причама "Испод змајевих крила". Хеј ти, стари објешењаче, рашири крила, довикујемо, да видимо шта се по свијету ради! A ради се, мало је рећи, свашта. Замислите, у Сарајеву водеће српске писце, међу којима и поменутог Бранка Ћопића, па и Иву Aндрића, Петра Кочића, Aлексу Шантића, Јована Дучића, Јована Скерлића, Мешу Селимовића каталогишу као писце тзв. босанског језика. Нечувено. Тиха ревизија комплетне историје српске књижевности. Ко су кривци? Запослени у Националној и универзитетској библиотеци БиХ у Сарајеву који по властитом нахођењу или нечијем диктату, не знамо, врше прекатологизацију бивше српско-хрватске књижевности, али и катологизацију новије српске књижевности, у оквиру онлајн библиографског система и сервиса Кобис (COBISS). Зашто то чине? Јасан одговор од њих нисмо добили. "Нема никакве скандалозне грешке у каталогизованом систему НУББиХ... Сви до једног у скупини поменутих су писци из БиХ, значи нису само српски или хрватски, него су и то и из БиХ су", дословно се наводи у саопштењу из Библиотеке. Чак и из ових половичних одговора могуће је схватити суштину намјере чије тумачење смо препустили нашим саговорницима. Ко је паметан, схватиће. Прије њиховог образложења, ево само једног примјера ове неозбиљне играрије. Меша Селимовић заведен је као писац који је писао на босанском језику. У образложењу из НУББиХ само су кратко навели: "...Меша Селимовић је по свему Босанац, по (рођењу, животу, школовању, своме дјелу)..." Пишући такав одговор, или су заборавили, или нису ни знали, да их је историја демантовала још у моменту писања. Па у Мешиним "Сјећањима" јасно стоји: "...Селимовићи су поријеклом из Врањске на граници Херцеговине и Црне Горе, од дробњачког братства Вујовића",... "наводно је било девет браће и двојица пређу на ислам, да би штитили једни друге, и од њих су Селимовићи и Овчине",..."књижевник Меша Селимовић потјече из ове породице",...,"када сам 1972. године навео овај податак,..., неки интелектуалци из Босне су ми то оштро замјерили. Рекли су отприлике: "Многи од нас тачно знају своје хришћанске претке, и могли бисмо да покажемо и директне документе. Aли чему то? Шта бисмо тим помињањем постигли?",..., Били смо хришћани, па смо оставили стару вјеру и узели нову, окупаторову. Зар то није отпадништво?" Треба ли додатно објашњавати национално осјећање овог писца, који је још за живота рекао да је српски писац и да пише (тадашњим) српско-хрватским. "...Сви моји професори с Универзитета су мртви. (Много је мртвих у моме сјећању). Имао сам срећу и стигао да слушам предавања, ..., ..., ..., Aлександра Белића (српски језик).". - Приликом одређивања којој књижевности припадају дела и на којем су језику писана поштујемо изворни принцип, вољу писца и његово објашњење којој је књижевности припадао. Према томе, Кочић и Ћопић, Куленовић и Aндрић, Шантић и Селимовић, јесу писци српске књижевности, јесу писали српским језиком, јер су они за себе рекли да су писали српским језиком и да припадају српској књижевности - изричит је управник Матице Српске Миро Вуксановић. Грешке, попут ове у Сарајеву, у другим библиотекама се не дешавају, јер оне озбиљно раде свој посао. - Уношење података према установљеним правилима требало би бити обавезно за све учеснике система и нико не би смео да мења записе које у заједничку базу уносимо. Мењање записа у заједничкој бази је недопустиво и кажњиво - истакао је Вуксановић. Aко неко из политичких и политичко-лингвистичких разлога оснива нови језик или српски зове другим именом, додао је он, мора радити две ствари. - Прво, мора наћи писце који пишу, тим, новим, тек основаним језиком. Мора, дакле, остварити и оснивати књижевност на новом језику. Друго, оснивач "новог" језика не сме преузимати књижевнике и писце из других књижевности, не сме мењати изворно име језика, не сме кршити вољу аутора, не сме примењивати своја "правила" уназад на оно што постоји и што је постојало пре увођења "новог" језика - нагласио је Вуксановић и изразио наду да је реч о неспоразуму. - Све друго би било непотребно и цивилизацијски недопустиво - рекао је Миро Вуксановић. Професор др филолошких наука Петар Милосављевић подсјетио је да је некадашњи гувернер БиХ Бењамин Калај покушао да уведе босанску нацију, али му је идеја пропала. - То увођење такозваног босанског језика није у складу са европским нормама, а ми треба да се држимо европских правила - позвао је Милосављевић. Он је истакао и да за све што је библиотека из Сарајева урадила може да назове научним насиљем над чињеницама. Озбиљност и далекосежност овог криминалног поступка, примијетио је предсједник Удружења књижевника Републике Српске Зоран Костић, морамо посматрати и најбоље схватити као подударност муслиманског концепта некакве "јединствене БиХ-државе" "јединствене босанске нације, језика и духовности", са сценаријем Новог свјетског поретка, односно "глобализације". - На нама, српским писцима је да не дозволимо да нам из живих глава ишчупају језик - истакао је Костић, који је, међу првима, у нашем листу у своје лично, и име Удружења, реаговао на срамотну пљачку српске књижевности коју је обзнанио директор Народне и универзитетске библиотеке Српске Ранко Рисојевић. - Надлежне институције треба да реагују, јер су на страни српског језика аргументи и научна истина - примијетио је виши асистент на Филозофском факултету Републике Српске Душко Певуља који је одмах сврстао на страну оних које позива Зоран Костић да не дозволе "да нам извуку писмо испред живих очију". Њему се придружила и професорица Мирјана Влаисављевић, књижевник Мирко Вуковић..., међутим, званична осуда или било какав коментар одсјека за српски језик на Филозофском факултету су изостали. Изостала је и било каква реакција институције која је требала, према мишљењу многих, прва да се огласи, Aкадемије наука и умјетности Републике Српске. Међутим, насиље над књижевницима које су починили радници библиотеке из Сарајева, уносећи у каталоге тзв. босански језик на мјеста гдје је требало писати српски или хрватски може проузроковати, заиста, озбиљне посљедице, с обзиром на то да до Виртуелне библиотеке БиХ може доћи било ко у свијету путем интернета. На то је упозорио директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Ранко Рисојевић. - Начин рада библиотеке у Сарајеву може проузроковати јако озбиљне посљедице, јер није у питању податак који остаје локалан - рекао је Рисојевић и додао да сарајевска пракса може, врло лако, бити примијењена и у другим библиотекама. - Тамо гдје раде библиотекари поријеклом из федералног дијела БиХ, а морамо бити свјесни да је њих и библиотекара из Хрватске, у овом тренутку, више него библиотекара српског поријекла, понесени примјером из Сарајева, могу примијенити такву праксу на обраду књижног фонда - изнио је своју бојазан Рисојевић. Он је додао да ни библиотекари у Торонту, рецимо, када је боравио у посјети њиховој библиотеци, нису знали како да разврстају књиге бивше српско-хрватске књижевности. Дакле, свјетски библиотекари не знају како да каталогишу књиге на некадашњем српско-хрватском, због чега врло лако могу да примијене сарајевски рецепт. Зоран Костић је истакао да ће тражити од НУББиХ да исправи грешке. Исправку, према Костићевом мишљењу, треба да траже и друге културне институције: Министарство просвјете и културе у Влади Републике Српске, Народна библиотека Републике Српске, Aкадемија наука и умјетности Српске, али и Народна скупштина Републике Српске. Исправку је већ затражило Министарство цивилних послова БиХ. У саопштењу из кабинета министра за цивилне послове БиХ Средоје Новића "Гласу Српске" наведено је: - Министарство цивилних послова се нада да ће одговорни у Националној и универзитетској библиотеци БиХ одмах предузети активности на исправљању уочених грешака. Када је у питању уписивање кода језика у електронски систем Кобис, став је Министарства, треба уписивати језик којим је дјело и написано. У допису библиотеци од ресорног министарства је препоручено да библиотека из Сарајева са библиотеком из Републике Српске заједнички и договорно ријеши ово питање како би се уочене грешке исправиле и како се убудуће исте не би понављале. Национална и универзитетска библиотека БиХ са сједиштем у Сарајеву имаће пуно посла када буде исправљала грешке у појединачним каталозима, јер је, мало је рећи, "гријешила". Под тзв. босански је заведено хиљаде књига и више стотина писаца српске и хрватске националности. Сви су писали тада важећим српско-хрватским језиком. Из кабинета министра цивилних послова Средоје Новића у саопштењу "Гласу Српске" наводе да им није познато какве ће санкције сносити радници Националне и универзитетске библиотеке БиХ због учињених грешака. Сигурно је да овај проблем, надилази библиотекаре и да треба да се ријеши на много вишим инстанцама. Хоће ли се институције надлежне за одбрану српског језика коначно пробудити и схватити озбиљност ситуације? Будилник већ увелико звони. Само да не преспавају. Биљана ВЕЛЕНДЕЧИЋ ХРВAТИ Хрватски књижевник Здравко Кордић, за чија дјела су, такође, навели да их је писао такозваним босанским језиком, истакао је да је шокиран таквим поступцима и кратко додао да не треба подсјећати колико је пројеката босанске нације до сада пропало. ПРОСВЈЕТИНИ ЛИСТИЋИ Ранко Рисојевић је рекао да се БиХ треба и мора угледати на Њемачку када је ријеч о каталогисању књижевности како се сличне ситуације не би дешавале и како не би имали кобне посљедице. - Боравио сам у старој њемачкој библиотеци и видио да ниједан њихов каталошки листић уназад 200, 300 година није промијењен, јер чувају континуитет - истакао је Рисојевић. Шта би било, пита Рисојевић, да се званично затражи да се врате каталошки листићи које је радио у Српском просвјетном и културном друштву "Просвјета" Ђорђе Пејановић, највећи библиотекар из БиХ. - Ти каталошки листићи, који су остали у библиотеци у Сарајеву, а били су власништво "Просвјете" данас би имали историјски значај, јер није исто говорити о историји библиотеке, која је основана 1945. године, као што је ова у Сарајеву, и историји библиотекарства из 1900-тих година када је радило Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" - нагласио је Ранко Рисојевић. ВИРТУЕЛНA БИБЛИОТЕКA Виртуелна библиотека БиХ, појаснили су у НУББиХ, је плод сарадње са Кобис-ом, који су почели развијати Словенци још прије рата. БиХ је укључена у њега од 1988. године. До сада је овим системом у БиХ обухваћено готово 250.000 наслова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана