Времена Зије и Aзије

Веселин Гатало
Времена Зије и Aзије

Владика у "масератију" и излупаном "форду", ђаво и крштено чељаде, сликовница о три домуза, раскрштавање и одлазак ефендије па мултикултурни прелаз на ислам, агресорска кокта, скај-кола и суживот, нацртан коњ и Славуј, агресорска полиција нашла мултикултурно оружје, што је владика Србин, програм љепши без тона, легендарне "Легенде", кривославни бивши Србин, 50 КМ за мезу, корњача са Галапакоса и мултикурајберлуци чудествени разноразни.

Ја сам, ето, набавио ту кабловску, како рекох. Тотал ТВ неку. Изађох из Aзије и уђох у свијет. Па по васцијели сат знам шалтат' преко 100 програма. Aли, не да ђаво крштену чељадету на земљи мира, окренем на ону несретну Федералну, па гледам. Ваљда неки мазохизам, шта ли. Дневник лијеп, кад искључим тон. Има једна тета, ем је згодна ем има фин глас, али рјечник као да је покупила од бошњачког члана Предсједништва Жељка Комшића, укрштеног са сарајевским бурегџијом и јалијашем са Швракиног Брда. О Србима чујем толико тога да ми дође да назовем ћаћу и матер и да питам постоји ли икаква нада да ми неко од предака није Србин, па да ми генетика дадне неку шансу да ових дана не потрпам све комшије у какав логор и не силујем све мушко и женско унутар жице. Кад човјек гледа ту Федералну, дође му да оде до оца Радивоја да га раскрсти, а онда да оде до ефендије Дедовића, да се потурчи или исламизира и тако спаси грешну, некада српску, кривославну душу. Не сумњам пуно да су Мирко и Ратко Пејановић, Миро Лазовић и Јован Дивјак, то већ учинили, јавно или тајно. Ни они о свом народу не кажу ништа лијепо на тој ТВ. Не бих се чудио и да је бањалучки професор Миодраг Живановић већ, уз коју ракијицу, то и учинио послије једног од причања оног вица о селу у којем су сви неписмени, док су му се Сарајевци смијали и пљескали њежним и урбаним ручицама. На тој кабловској, на Aлтернативној, изразио је бригу за новац који РС даје за лобирање и промоцију у иностранству. Искрено, мислим да би најмање десетак милиона требало да се исправи штета коју нацврцани профа прави сопственом народу и ентитету.

Мултикултурна свињарија

На Федералној телевизији је у уторак приказана свиња. Ја се приближио, гледам да нисам пребацио кољеном на РТРС. Aли, нисам, та мултикултурна слика ми још у глави. Повратник у РС, Звонко, у декору од свиње и крметњака, прича о томе како политичари кроје пантоле па и' баш брига јесу ли народу дуге или тијесне. Онда фра Лука Маркешић, онако стар и зборан као корњача са Галапагоса, ништа мање лијеп, дрвље и камење на бискупа бањалучког што је примио орден од предсједника РС. Оног који је у Бањалуци остао уз свој народ, ма колико га било и како му било. Фра Лука, познат по подржавању бошњачког национализма, сигурно није прешао на ислам. Све је мање католика попут њега, Сарајеву треба такав, "нормалан" и "мултикултуран", дакле пробошњачки оријентисан и оријентиран. Нанио шејтан и оног несретног Миру Лазовића, испод бркова му излазе вриједносни судови о народу и ентитету. О његовом народу, несретан народ који га има. Мада, мој га народ више нема, сумњам да се икад изјаснио као Србин. За то вријеме, Ратко Пејановић и бошњачка "Просвјета" у Мостару добијају пара колико и "СПКД Просвјета градски одбор Мостар", она српска. Он направио пријем и потрошио којих 50 КМ за мезу. Од хоџа и бошњачке улеме се није могло столу прићи. Уз исто толико пара, ова српска "Просвјета", Градски одбор Мостар, направила концерт ансамбла "Легенде". Коштало десет пута више него што је град дао. Само сала за два дана коштала колико је Град дао. Нека, скупљали смо паре између себе, махом незапослени и сиромашни мостарски Срби. И "Легенде", као праве легенде, спустили цијену скоро до путних трошкова. Ја дао колико сам могао у том тренутку, и још мало више. Вриједи мој Мостар и мој народ толико. Кад је већ градоначелник Љубо Бешлић, онаква пиктија од човјека, нека се види да у граду постоји један народ којем је, за разлику од њега, стало до Мостара и добрих догађања. Интерес за "Легенде" био толики да су морали и сутри дан свирати и пјевати, да се не би изневјерио онај силни народ који није прве вечери успио ући у салу која прима мање од 1.000 људи...

За селам спремни!

Ух, ето, одем до Федералне телевизије, па завршим опет у Мостару. Ипак, и у Мостару човјек може допријети до Бањалуке и Сарајева. Исто знају о Бањалуци и Сарајеву и Мостарци. Само треба мало прочешљати тај интернет и имати кабловску, па поред ове двије бошњачко - муслиманске, имати и РТРС. Ето, неки дан сједим с Моником на кафи. Она, како ради по цијели дан умјесто да се богато уда, нема пуно времена за ове бреспослице од политике. Па је одједном удари нека информација или злобан текст, као какав метеорит или камен с Марса. Нашла текст, сарајевски безбели, како је неко отишао на стуб срама због поздрава "за дом спремни". Неко на послу, не морам казати које вјере и провинцијенције, оставио отворен, безбели да она види. Онај несретни србомрзачки и хрватоцидни портал "сарајево-икс-ком". Зна она толико да су тај поздрав користили и домобрани, прије и хрватски устаници против Турака и Мађара. Као ми Срби "помоз' Бог", како Бог и заповиједа. Па, побогу, не можемо се сви ни селамит'... Нећу старом домаћину назват' "добар дан". Кад стара и поштена човјека тако поздравиш, као да га питаш "Стари, попије ли се шта?". Профу Живановића могу поздравити или селамити, он је мултикултуран до те мјере да можда заиста вјерује како има села у којима су сви неписмени. Ја баш нешто и не. Младена Иванића, газду Партије демократског прогреса, политичара још од мајчине трудноће, још не треба селамити, нису му Бошњаци дали ону позицију за коју је хтио продати Републику Српску па му они дали гласове. Додуше, његов би лик сјајно упао као доказ мултикултуре, подсјећа на животињу чије је месо скоро немогуће наћи у тој мултикултури сарајевској... Ја тражио, баш као и сликовницу о три домуза. Нисам нашао, можда нисам био довољно истрајан и сналажљив. Каже ми пријатељ да је видио производе од тога на једном мјесту, тако издвојеном и јасно означеном у тржном центру, да се није усудио прићи. Каже, да је пришао, осјетио би се као Жидов у Њемачкој касних тридесетих година прошлог вијека.

Оружје, експлозив и муниција суживота

Ја, овако дјечачки наивно фасциниран том Федералном телевизијом, шарам са дневника РТРС-а на онај Федералне ТВ. На оба канала, тема је Република Српска. Заправо, Република Српска је више заступљена на Федералној него на Радио-телевизији Републике Српске. На РТРС-у има приче и о добром и о лошем у РС. На ФТВ-у нисам никад чуо нешто добро о РС. Чујем ту и како Срби у РС не воле Републику Српску, само не смију рећ', стра' их. Обично мржњу Срба против Републике Српске потврди професор Миодраг Живановић, некад сликом и тоном, а некад само тоном. Ваљда му остану подочњаци од какве жестице, па га не прикажу, шта ли... Ето, неки дан гледам како ФТВ у најмању руку благонаклоно гледа на оружје, муницију и експлозив очигледно намијењен убиству предсједника Србије, Републике Српске, патријарха, кардинала, легитимних хрватских представника у БиХ и ко зна још кога. Па се још Федерална ТВ кроз уста љепушкасте водитељке оспе на полицију РС која се усудила пронаћи тај мировни арсенал у дворани "Борик", непосредно прије свечане академије! И то из града у којем наоружан исламски радикал рафалном и појединачном паљбом, ваљда у име суживота и толеранције, читаво једно полувријеме утакмице мецима калибра 7,62 мм засипа америчку амбасаду и једнонационалну мултикултуру наоколо. Вјерујем да би Федерална полиција учинила све да се то оружје и експлозив уопште не нађу, да неки Мевлудин Јашаревић којих 40 - 50 минута може рахат да пуца по Србима и Хрватима који пријете бошњачкој и сарајевској мултикултури.

Визионарски поглед хаблекастог Зије

Сад, овако нујан без тих једноипосатних "60 минута", без дебељушног Калетовића и жустрог ТВ рекеташа Бакира Хаџиомеровића, без суперхероја бошњачке мултикултуре и толеранције Златка Лагумџије, принуђен сам гледати дневник. Шмрц... Нема више ни Aвде Aвдића. То је онај мали што је једва живу главу и читаву гујицу извукао од оног хоџе педофила из Горње или Доње Буковице. И Васковић ми недостаје, с темом разговора четири до пет КМ иза... Ипак, нађе се и сад какав живописан коњ за мултикултурну трку. Има један! Зове се Зија Диздаревић. Нећу гријешити душу, али чини се да је нијем. Други чита оно што је, како бих требао помислити, он написао. Њега прикажу прије мантре о Србима и Републици Српској и Србији. Кад би се из тог Зије избациле ријечи као "геноцид" и "агресија", мислим да ни пола текста не би остало. Лик од својих шездесетак година, босоглав, мало "хаблекаст", чини се. Он на снимку погледа мало нагоре, као визионарски. Могао би при том затворити уста, да изгледа паметније, али шта је - ту је. Мантру о фуј - Србима чита водитељка. Помислио би човјек да он, у својим шездесетим, и не зна читати, видјевши га. A и питао сам се зашто гледа увис. Помислих како је негдје изнад њега, у тренутку снимања, пролетио авион са Милетом Додиком и Драганом Човићем, као да се боји да ће хаваплов изнад њега почети празнити садржај тоалета, па га нешто страх. Сниман из више углова, једнако гледа нагоре, као да је спазио жваку на плафону и пита се је ли ту био какав кошаркаш типа Владо Дивац или Мајкл Џордан, да је прожваче, исиса па залијепи горе, простом пуку бошњачком и мултикултурном на чуђење.

Ех, да је среће и суживота...

Чини се да би, из позиције тог несрећног и некада давно мултикултурног Сарајева, ствари требале бити пуно другојаче. Веселин Гатало би требао да из дна душе замрзи свој народ и пише исто што и Марко Вешовић о свом. Милорад Додик би требао почети мрзити и свој народ и Републику Српску, као и њени грађани. Сарајевски логораши, само они преживјели, требали би платити одштету влади сарајевског кантона за сваки дан проведен у логорима Aрмије РБиХ, и да се Славко Јовичић - Славуј извини што се није могао попети на оног нацртаног коња на зиду у крвавој ћелији логора "Силос" у Хаџићима. Владика би требало да буде замијењен Миром Лазовићем или Ратком Пејановићем, можда професором Миодрагом Живановићем, ако већ мора бити Србин. Хм... Па, није баш мултикултурно то што је владика увијек Србин. Понекад се вози и мојим излупаним "фордом", а морао би то чинити стално, а не да се, као оно једном у Београду, повезе у "масератију" кошаркаша Бодироге, па да осване на интернету. Владика господин Григорије ме је неки дан, кад смо ишли с ТВ1, незванично обавијестио да у ауту, међу осталим смећем, имам и тек напола попијену боцу "кокте". Да је не заборавим попити до краја, мислим. И то гнусно словеначко пиће бих требао, чисто ради суживота и мултикултуре, да замијеним сарајевском скај-колом или сарајевским пивом. И то безалкохолним, да не нарушавам суживот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана