Уздуж и попријеко: Слушај вамо!

Глас Српске 01.11.2007 00:00

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

ОСНОВНИ проблем Мирослава Лајчака и његових другара и лугара је то, што у горама и морама многим Босне поносне, нису у стању да од појединих букви у Сарајеву не разазнају читаву шуму. Посебно "Републику Шумску" како је поспрдно и некажњено називају њихови домаћини, а из које се већ годинама сјекла јапија за изградњу "функционалне државе", "европских путева" и осталих чудеса равних конструисању дрвеног шпорета, A да је којим случајем другачије, онда им из вида не би промакла чињеница да окупљање народа у Републици Српској није био митинг, већ прећутни, усмени и таквим експериментима изазвани референдум грађана. Оних истих грађана ради чије добробити ови међународни прегаоци од силнога посла сатраше и себе и нас. A грађани Српске су у међувремену стекли и ружну навику да формирају сопствено мишљење о свему, па чак и о европским путевима поплочаним најбољим намјерама. Но, да је ипак познавалац балканских прилика и манира, Мирослав Лајчак је доказао тиме што је на дан бањолучког митинга организовао и својеврсни "контрамитинг", на који су се одазвали командант ЕУФОР-а и замјеник врховног команданта НAТО-а. Ова чета мала, али одабрана да тумачи интересе грађана, том приликом је закључила "да је за БиХ од императивног значаја повратак нормалном вршењу власти и изнад свега, пуно поштивање Дејтонског споразума".... Кад су војници у питању, онда ми је савршено јасно шта подразумијевају под појмом "императивно". Кад је у питању Лајчак, онда ми је јасно да он под тим истим појмом подразумијева своју малу империју засновану на принципу наређење-извршење.... Међутим, нејасно ми је остало шта им дође онај захтјев за "повратак нормалном вршењу власти"... Испада то да се рондање народа и његових изабраних представника против Лајчакових одлука има сматрати ненормалном појавом, слиједом чега се намеће још један закључак по којем је једина "нормална власт" она Лајчакова. И да је изнад свега, али уз "пуно поштивање Дејтонског споразума", протумаченог на Лајчаков начин... Зато непрекидно преврћем свој примјерак Дејтонског споразума, а све у страху да ми је неко можда искинуо пар страница, који Лајчаку дају пуно право да ради оно што тврди. Зато поштеног налазача молим да ми те странице што прије врати. Заузврат ћу му поклонити постојећи примјерак који сам, без везе и без икакве потребе ишчитао, исподвлачио и "магареће уши" и њему и себи направио. И којег, вјероватно због тога, никако да протумачим на начин како то наш високи и племенити заштитник зна и умије. Можда се у тим изгубљеним листовима налазе и објашњења како је Српска, од "Стране" која је високог представника устоличила, у међувремену толико "застранила" да је нема ни у Управном одбору Савјета за (бескрајну) имплементацију мира, и у којем јој се може дозволити право гласа, временски ограниченог на пар минута... Можда у тим затуреним страницама постоји и објашњење онога што се назива сукобом интереса. A чија примјена зависи од позиције у закону, изван или изнад закона. Јер, док ја као обични смртник не могу да дуплирам функције, или да послујем са пасторком стричевог тетка, дотле је један Лајчак истовремено и високи представник и специјални представник ЕУ, а Грегоријан још истовременије његов замјеник и супервизор за Брчко.... A зна се ко је врхунски ауторитет за тумачења оваквих ситуација. Зна се и да је Бог прво себи браду направио. Једино се не зна хоће ли нам се то на крају написати и неко ново Мирослављево јеванђеље...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.