Ректор против српског језика

Милош Ковачевић

Још поштено није ни засјео у ректорску фотељу Универзитета у Источном Сарајеву, а већ другога дана након што је преузео функцију ректора проф. др Милан Кулић представио се јавности Српске интервјуом, чији дијелови у најмању руку отварају питање: које нужне особине ректор мора имати, а које не смије никако имати. Сваки ректор сваког државног универзитета у било којој земљи, а посебно у Републици Српској, мора бити национално оријентисан и уз то мора бити ректор који ће подједнако уважавати све групације наука унутар Универзитета.

У интервјуу који је дао новинарки “Гласа Српске” 3.10.2019. године насловљеном “Отимање за студенте руши образовни систем” - новоустоличени ректор одмах је показао да не посједује ниједну од наведених нужних особина. У интервју, наиме, више говорио о Медицинском факултету у Фочи неголи о Универзитету. Из интервјуа би се могло чак закључити да ректор Кулић Универзитет види као еквивалент Медицинском факултету и да ће све учинити како би све науке “утрпао” у калуп медицинских.

А шта тек рећи о његовом односу према националном утемељењу и Срба и Републике Српске. А управо то је повод за ово реаговање.

Ректор проф. др Милан Кулић, на новинаркино провокативно, а чињенички утемељено питање да се “већ годинама број бруцоша на одсјеку за српски језик броји на прсте једне руке. Да ли ће доћи до замрзавања неких програма?” - одговара баш као да је сједио на посљедњем Конгресу СДА и руку дигао за на том конгресу изгласану “декларацију”, у којој се као један од главних циљева дјеловања СДА наводи “искорак ка босанству и његова афирмација”, јер “бошњаштво и босанство никако не могу бити у колизији”. А афирмација “босанског” језика значи укидање српског, као што афирмација унитарне босанске државе значи укидање Републике Српске.

На те ставове око унитарне Босне и укидања српског језика реаговао је и најпозванији и најпознатији од српских политичара Милорад Додик, али и најуже руководство Републике Српске. У тим реаговањима истакнуто је да је српски језик заједно са ћириличким писмом основни идентитетски критеријум свих Срба, а и национално идентитетско упориште Републике Српске.

А шта о томе каже новоустоличени ректор Универзитета у Источном Сарајеву. Каже да размишља “да се на те смјерове одређени период не уписују студенти или да два јавна универзитета направе договор па да на једном уписујемо једне, а на другом сљедеће године”.

Ингениозна идеја нема шта, као да је из главе Бакира Изетбеговића!

Треба оставити конкурентском бошњачком универзитету у Сарајеву да школује професоре српског језика индоктриниране “босанством” и антисрпством. Треба укинути српски језик баш на Универзитету у Источном Сарајеву. Упита ли се новоустоличени ректор да ли ће Бошњаци укинути “босански” или бар српски на Универзитету у Сарајеву, ма какво интересовање за те студијске програме било.

Умјесто да се у интервјуу бави озбиљним проблемима које је наслиједио од претходног ректора и који руше дигнитет самог Универзитета, какви су нпр. случајеви некритеријалног избора наставника - Кулић би да укине српски језик, засад истина привремено. А на Универзитету су за вријеме бившег ректора бирани у редовне професоре и кандидати који су имали само два члана комисије (је ли то икад и на једном универзитету сем у Источном Сарајеву било могуће!?) или којима су међу битне научне доприносе за редовног професора уврштавани “ин меморијами” (што је без сумње свјетски раритет, по коме ће Универзитет у Сарајеву бити спомињан?!).

Не могу да вјерујем да на ову изјаву ректора источносарајевског Универзитета неће реаговати ресорни министар или сам Милорад Додик, јер она показује скучену националну свијест ректорову и намјеру да се на Универзитету за његова мандата оживотворе национално погубне изетбеговићевске идеје. То посебно због тога што је проблем студија српског језика и књижевности тако лако рјешив, на начин како то рјешавају друге земље, Словенија на примјер. Али никако да се српски језик рјешава по медицинском моделу или по моделу Бакира Изетбеговића, моделу Босне без српског језика, а само са “босанским”. Ректор вјероватно не зна да су факултети наставно-научне установе, а да Републици Српској данас највише фали текстова у одбрану националних идентитетских критеријума.

Све ово написах као најстарији професор Катедре за српски језик и књижевност, као руководилац Одјељења за српски језик Андрићева института и као лингвиста, који је као судски језички вјештак бранио националне филолошке интересе Републике Српске на судовима Федерације БиХ. А написах зато да ректор стварно не би, заљубљен у Изетбеговићеве идеје, покушао и да их спроводи на Универзитету у Источном Сарајеву.

Проф. др Милош Ковачевић,  редовни професор за савремени српски језик и општу лингвистику на

Универзитету у Источном Сарајеву и руководилац Одјељења за српски језик Андрићевог института у Вишеграду

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана