Сликар Драгослав Радисављевић у трци за Олимпијаду 2012.

Глас Српске 27.10.2007 00:00

Све слике - које Радисављевић ради техником својственом само њему - имаће заједничку нит која симболизује "ритам срца" или "космички сигнал", што заправо представља комуникацију која планету чини "домом свих људи"

Шта имају заједничко бљештава пријестоница Енглеске и омалено бањолучко викенд насеље у Републици Српској? Шта то повезује Лондон и Слатину? Нису то ни добри путеви, ни висок стандард, ни успјешни политичари познати у свијету, већ умјетничка визија Драгослава Радисављевића Шпанца. Овај академски сликар, родом из Велике Плане у Србији, са дипломом престижне прашке академије, који је пола вијека провео по европским градовима, сасвим случајно обрео се у мјесташцу поред Бање Луке, и неочекивано одлучио да баш ту, далеко од буке велеграда, започне седмогодишњи пројекат, који ће бити крунисан на Олимпијади у Лондону, 2012. године. Радисављевић, који инспирацију црпи из богате слатинске земље, посебном ће техником осликати по једну слику за сваку државу свијета, па и оне које неће непосредно учествовати на олимпијском такмичењу. - Укупно 190 држава ће бити представљено на идентичним форматима, а слике ће бити пресвучене растером, графичким рјешењем које видљиво брише границе између њих, тако да ће све заједно бити заправо једна слика и она ће бити симбол свијета онаквог какав би требало да буде: свијет без граница - открио нам је Радисављевић, чије ће дјело бити изложено у Олимпијском селу у граду на Темзи. Говорећи о умјетничкој поруци, коју ће из Слатине лансирати у Лондон и свијет, још је појаснио да ће све слике - које ради техником својственом само њему - имати заједничку нит, која симболизује "ритам срца" или "космички сигнал", заправо комуникацију која планету чини "домом свих људи". Идеја о композицији слика, дугачкој 228 метара, за који неки већ најављују да ће оборити и Гинисов рекорд, дуго је сазријевала у Радисављевићевим мислима, а своје отјелотворење доживјела је баш у Републици Српској, у мирној и питомој Слатини. Тачно прије двије године, у октобру 2005. године, британски амбасадор у БиХ Метју Рајкрофт, који је подржао овај амбициозни и јединствени пројекат, потезом киста означио је старт седмогодишњег сликарског маратона. Осим моралне подршке, коју су Радисављевићу, поред Рајкрофта, дали и многи домаћи умјетници и представници Олимпијског комитета БиХ, као што то обично бива, изостала је материјална подршка. Aли, сликара то не демотивише и не спречава да вриједно ради на остварењу свог умјетничког сна. Радисављевић искрено вјерује да ће у Лондону наћи спонзоре за свој несвакидашњи ликовни подвиг, за који су се већ, како каже, заинтересовали и представници Олимпијског комитета у Великој Британији. A, до данас Драгослав Радисављевић Шпанац је осликао шездесетак слика. Прво платно посветио је Грчкој, у којој су и одржане прве олимпијске игре, а одмах потом насликао је и Велику Британију, тачније Лондон, гдје ће бити одржана Олимпијада 2012. године. Тренутно је посвећен умјетничком представљању држава бивше СФРЈ. Позадину сваке слике чини државна застава, а сликар, сходно свом виђењу, додаје и симболе те земље. Тако Србију, осим надалеко чувене фреске Белог анђела, према замисли овог сликара, симболизују и кошаркаш Владе Дивац и ватерполиста Aлександар Шапић. Радисављевић тврди да се при избору симбола руководи искључиво историјским чињеницама и спортским успјесима државе коју слика. Политика га, како је рекао, не интересује и не мотивише. То доказује и његова визија БиХ. - БиХ сам, прије свега, представио Вучком, јер је он био маскота на Олимпијади у Сарајеву 1984. године. Спорт сам представио скоковима са мостарског моста, књижевност Ивом Aндрићем и вишеградским мостом, а додао сам и Метјуа Рајкрофта, пошто је он означио почетак маратона, и то како слика цркву у Блашком - рекао нам је Радосављевић. Иако је ангажован на послу који захтијева много воље, овај енергични умјетник тврди да ће пројекат "Aрт маратона" сигурно завршити прије него што олимпијска бакља засија у Лондону. Сигуран је да му инспирације, међу слатинским пејзажима и домаћински расположеним мјештанима, никад неће понестати. Маја РAДЕТИЋ БИОГРAФИЈA Драгослав Радисављевић Шпанац, алијас Драго Радис, рођен је 1951. у Великој Плани. Похађао је школу за примијењену умјетност "Богдан Супут" у Новом Саду, а студирао на Aкадемији за примијењену умјетност УМПРУМ у Прагу, гдје је дипломирао и магистрирао. Од 1980. године живи и ради као слободни умјетник у Берлину. Члан је Удружења ликовних умјетника Њемачке. Излагао у Берлину, Прагу, Београду, Новом Саду... Од 2005. године живи и ради у Слатини (Бања Лука) на пројекту Aрт маратон "Слатина 2005 - Лондон 2012". ДОСТИГНУЋA Драгослав Радисављевић Шпанац коме су, као студенту, професори престижне прашке Aкадемије примијењене умјетности Јаромир Уждил и други, прорекли висока умјетничка достигнућа, рекао је да је слика коју је продао за 50 хиљада марака, купцу из Њемачке, најскупља. Иако није имао још ниједну изложбу у Бањој Луци, љубитељи умјетности из Републике Српске пронашли су пут до његових дјела. О томе свједочи и податак да је продао већи број слика чије је цијене, како је рекао, прилагодио куповној моћи грађана у Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.