С обје стране Дрине: Они боље знају од нас

Глас Српске 22.08.2007 00:00

Пише Бранимир - Бато ГРУЛОВИЋ

ДИПЛОМAТИЈA традиционално има изузетно важно место у остваривању националних интереса једне земље, а њена улога је посебно значајна за мале државе у савременом свету, који карактеришу глобализација, редефинисање улоге националних држава, као и стварање све сложеније мреже међународних организација. Способна дипломатија зна да искористи све елементе које има на располагању и да својим ефикасним деловањем донекле надомести мањкавости државе на другим пољима. Због тога се често каже да за национални интерес једне земље успешан рад дипломатије у време мира, представља исто што и спровођење војне стратегије у време рата, па је очување високог нивоа квалитета дипломатске службе од посебне важности. Сва ова очекивања од дипломатије ову професију чини изузетно важним занимањем, али само уколико адекватно и успешно одговори на те захтеве. Да би се заиста професионално спроводила, дипломатија подразумева делатност, вештину, занат, знање, метод, технику, уметност, али и каријеру. Дипломатија има више задатака. Једноставно дефинисано, задатак дипломатије је представљање, заступање и заштита интереса једне земље у другој земљи. Смисао представљања и заступања чини најбитнији елемент дипломатије и главну улогу у том послу има амбасадор, јер он говори у име своје владе. Заиста се поставља питање како поједине државе себи дозвољавају луксуз да на ове просторе, а посебно у БиХ, шаљу особе да заступају интересе матичне државе, а да исти ти нису дорасли свом задатку. Тако рецимо претходни високи представник у БиХ, господин Шварц-Шилинг, човек у позним годинама, остављао је утисак човека који није знао - што би наш народ рекао - да ли је пошао или дошао. Лорд Ешдаун, британски дипломата од каријере, рођен у Индији, којег је жена оставила због његове љубавне афере са секретарицом, пре него што је почео да се бави политиком био је припадник британских маринаца, а радио је и као обавештајац у МИ-6. Његова једина дипломатска мисија је била у ОХР-у у БиХ. Иако му у биографији стоји да је као дипломата службовао у Швајцарској, сам је то демантовао... Пошто би списак дипломата од каријере, који су до сада боравили у БиХ, био дуг, поменућу још само једно име - Роберт Фаранд. Господин Фаранд, амбасадор из СAД, пре доласка у БиХ као дипломата искуство је стицао у мисијама у Папуи Новој Гвинеји, Соломонским острвима и Вануатуу. У БиХ је дошао као стручњак за Балкан. Сваки даљи коментар сматрам сувишним. Да не бих био погрешно схваћен, што као изговор користе стране дипломате у БиХ, кад нешто изјаве па се тако ваде, морам нагласити да су овде службовале и озбиљне дипломате - у правом смислу значења речи - значи, дипломате од каријере, само што су, нажалост, у великој мањини. Иста или још гора ситуација је са познатим именима од пера који су сада светски стручњаци за политичке прилике на Балкану, и који су веома често цитирани у локалним медијима. Поменућу само неке и то оне које сам имао прилику лично да упознам. Тим Џуда је аутор књиге о Србима и веома цењени политички коментатор из Велике Британије. Тима сам упознао за време дешавања у Румунији 1989. године. У то време није ни сањао да ће се бавити новинарством. Радио је као монтажер за ББЦ Њорлд сервице. Кад је Румунија престала да буде интересантна за светске медије, остао је без посла. Aли, чим је намирисао распад Југославије, дошао је у Београд и стидљиво почео да пише и нуди своје текстове свима около. Неколико година касније постаде велики стручњак за политичка питања Балкана. Већина наших људи гледала је серију коју је урадио ББЦ под називом Распад Југославије. Као један од коаутора сценарија за ту серију потписана је Лора Силбер. Лора, или како је Aмериканци, њени земљаци, зову Лаура, случајно се затекла у Београду уочи крваве југословенске приче. У Београду је боравила на основу споразума између тадашње СФРЈ и СAД, о размени студената. У то време о новинарству ама баш ништа није знала. Одавде, са ових простора отишла је као дописник лондонског Финанциал Тимес-а. Чудан пут од незналице до великог стручњака. Иста прича могла би да се исприча и о њеном колеги Мајклу Монтгомерију и многим другим знаним и незнаним познаваоцима прилика на овим нашим просторима. Отуда не чуди што је један дипломата, високог ранга, прошле седмице јавно изговорио идеју о стварању једне нације у БиХ. Једино што је остало нејасно је да ли је идеја о једној нацији у БиХ његов лични став, или став његове државе, чије интересе овде заступа. Они нас, очигледно, боље познају, боље него што ми сами себе знамо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.